Ne iritirajte ga: Ove stvar pas ne voli da mu radite

Radite li vi ovo?

1. Dosada

Sigurno vam je poznat osecaj kada ste zaglavljeni u društvu neke dosadne osobe. Vreme mili u večitoj dosadi. Tako se oseća i vas pas ukoliko svakodnevno ne razbijate monotoniju. Kada se vratite sa posla, iz škole ili drugih dnevnih obaveza, verovatno želite da se posadite ispred TV-a i provedete ostatak dana u miru, ali kako se tek oseća pas koji vas je ceo dan čekao da se igra sa vama? On je ceo dan proveo dosađujući se i sada, kada vas je jedva dočekao, vi mu ne posvećujete pažnju. Ukoliko vaš ljubimac grize obuću, noge od stola i ostale stvari po stanu, najverovatnije mu je dosadno. Srećom, tu je brzo i jednostavno rešenje. Naučite psa novom triku i uvežbavajte stare trikove (neka pronađe svoju omiljenu igračku koju ste sakrili). Iskoristite šetnje da vežbate urbanu agilnost. Drugim rečima, pokušajte da na sve moguće načine uposlite telo i um vašeg psa. Sat treninga zamenjuje i do nekoliko sati igre, jer se vaš pas umara mentalno. Čak 15 do 30 minuta vežbanja trikova može napraviti veliku razliku između srećnog i psa kome je smrtno dosadno.

2. Zadirkivanje

Ovo je očigledno, pa ne treba trošiti puno reči i vremena. Neki ljudi zadrkuju pse jer misle da je to smešno. Ne vucite psa za rep, ne zadirkujte psa zatvorenog u kolima kroz prozor, ne duvajte mu u uši. Lista može ići u nedogled, ali ukratko, ne radite psu stvari koje ga ljute samo zato što su vama smešne. Psu nije smešno i zadrikivanje može dovesti do ozbiljnih poremećaja u ponašanju psa, koje je kasnije teško ispraviti.

3. Korišćenje reči više od govora tela

Mi volimo da brbljamo o svemu naširoko, pa čak i sa našim ljubimcima, koji ne mogu da razumeju većinu onoga što smo im rekli. Psi mogu da razumeju i do nekoliko stotina reči (šetnja, sedi, lezi, dođi, čekaj, ne, fuj to…), ali ne mogu da razumeju ljudski jezik. Psi se oslanjaju na naš govor tela. Oni su evoluirali da budu pravi stručnjaci u čitanju našeg govora tela i mogu da shvate šta smo naumili i pre nego što to uradimo. Mi im međutim, možemo poslati mešovite signale ako obraćamo pažnju samo na ono što im govorimo, a ne na ono što im pokazujemo govorom tela. Pas se tako lako može zbuniti i ne može da uradi ono što od njega tražimo. Na primer, ukoliko kažete psu komandu “čekaj”, a naginjete se ka njemu i držite ruku kao saobraćajac kada nekog zaustavlja, vi govorom tela pozivate psa da vam priđe. Kada pas posluša komandu govora tela, biva opomenut jer nije ispoštovao komandu “čekaj”, piše sajt Njuška. Sve je tako zbunjuće zar ne?

Probajte sledeći eksperiment: Pokušajte da provedete ceo dan da ne kažete ni jednu reč vašem psu, već da sa njim komunicirate samo uz pomoć pokreta i govora tela. Na ovaj način ćete bolje naučiti da koristite neverbalni vid komunikacije, a pas će verovatno odahnuti od vaše naporne priče.

4. Prilaženje psu sa direktnim pogledom u oči

Svi znamo koliko je važan kontakt očima. On pokazuje da imamo poverenje, da smo fokusirani, ali kontakt očima može biti i zastrašujuć, neprijatan i dominantan. Jezivo je kada nam stranac zuri u oči, pogotovo ako nam se još i približava. Jasno je da smo tada mi u centru pažnje, ali kakva je namera stranca?

5. Ne postavljanje jasnih pravila

Psi žele i vole da imaju pravila. Možda se vama čini da jasna i stroga pravila čine život dosadnim ili neudobnim za vašeg psa, ali baš naprotiv. Pravila čine život predvidljivim, manje zbunjućim i mnogo manje stresnim. Govoreći o zbunjenosti, psi ne razumeju izuzetke u pravilima. Oni ne razumeju da smeju da skaču na vas kada nosite kućnu trenerku ali da ne smeju da skaču kada ste se skockali za posao ili izlazak. Ne razumeju da smeju da se popnu na kauč posle kupanja, ali ne i kada se vrate blatnjavi iz šetnje. Pas će napredovati ukoliko zna gde su granice, a kada vi kao vlasnik provedete vreme i na pozitivan način postavite granice i pravila, pas će još bolje učvrstiti poverenje u vas kao lidera.

6. Prisiljavanje psa da komunicira sa psima ili ljudima koje ne voli

Lako može da se primeti sa kojim psima ili ljudima pas želi da provede vreme, a sa kojima ne. Ipak, postoji dosta vlasnika pasa koji to poriču ili ne mogu da pročitaju jasne znake koje im njihov ljubimac šalje. Takvi vlasnici bukvalno guraju svog psa da se socijalizuje u raznim situacijama ( parkovi za pse, na ulici ), iako pas jasno pokazuje da bi radije da se povuče iz te situacije. Važno je napomenuti da mora da se napravi razlika između pozitivnog podsticanja na socijalizaciju i nasilnog teranja na istu. Strpljivim i malim koracima možete pomoći psu da proširi svoju zonu udobnosti u interakciji sa drugum psima i ljudima. Uz nagradu kada pokaže pozitivan i miran odnos sa drugim psima, vaš ljubimac može da uživa u uraravnoteženom životu. Znati razliku između pozitivne socijalizacije i prisiljavanja je od krucijalnog značaja za bezbednost i razum vašeg psa. Kada ga prisiljavate na kontakt sa drugim psima ili ljudima, pas može odgovoriti odbrambeno i može doći do ugriza. Pas će se verovatno prvo povući, ili će blago režati, a na kraju može i da ujede. Još gore je što pas može izgubiti poverenje u vas kao zaštitnika i lidera. Pas može da poveže određene lokacije (park, ulicu, deo stana), pse ili ljude na negativan način. Prisilna socijalizacija može negativno da utiče na kompletan društveni život ljubimca, pa ga je kasnije teško vratiti na pravi put. Učinite svom psu uslugu, pročitajte govor tela psa i uočite kada mu je neprijatno u društvu druge osobe ili psa i tada ga udaljite i ne prisiljavajte ga na interakciju.

7. Šetnja bez “mirisa”

Svakako je važno da pas poslušno hoda na povocu, ali je takođe bitno da se psu dozvoli da istraži svet oko sebe. Može se reći da psi doživljavaju okruženje svojim čulom mirisa, dok se mi oslanjamo prvenstveno na čulo vida. Ako vlasnik posmatra šetnju samo kao vreme da pas obavi fiziološke potrebe, on greši, jer ne daje psu vremena da „upije“ mirise koji ga okružuju. Greška je i ukoliko je trasa šetnje ustaljena, pa pas ne može da istraži nove mirise. Odredite jednu od šetnji da bude „mirisna šetnja“. Idite sporo i dozvolite svom psu da njuška sve što mu je zanimljivo. Izaberite potpuno novu rutu kretanja, a za mirisnu šetnju možete da koristite drugu ogrlicu i povodac, tako će vaš pas vremenom znati da ga čeka mirisna poslastica, a ne obična i brza šetnja. Mirisne šetnje su sjajna prilika da se pas mentalno opusti i da uživa u prirodi svim svojim čulima.

8. Zategnut povodac u šetnji

Psi su neverovatno dobri u čitanju našeg govora tela, ali i nivoa naše napetosti koju osećaju preko povoca. Držeći zategnut povodac, vlasnici podižu nivo stresa, frustracije i uzbuđenja kod svog ljubimca i obrnuto. Verovatno mislite „Ja ne želim da držim zategnut povodac, ali moj pas stalno vuče!“ Upravo zbog toga je jako važno da naučite psa da hoda ne zatežući povodac. Razmena energije dešava se preko uzice. Držeči uzicu labavo, dajete do znanja psu da je sve u redu i da nema razloga za brigu i napetost, pa je i on opušten.

S druge strane, ako je povodac zategnut, psu šaljete poruku da ste napeti, nervozni i u pripravosti, pa i on postaje takav. Nije lako naučiti psa da ne vuče, ali uz pravilan trening (česta promena pravca kretanja), stpljenje i nagrađivanje kada ne vuče, vaš pas može da nauči da šeta opušteno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.