Dečje „ne“

Kada dete počne da „udara kontru“ na svaku roditeljsku reč, svi govore kako je postalo nevaljalo. Međutim, kada to radi dete koje nije starije od dve godine, to je pouzdan znak da se ono lepo razvija i da je ušlo u značajnu fazu života. To je jedna od faza koje izluđuju roditelje, jer se dešava da i pre nego što izgovore neku rečenicu, čuju odgovor: „Ne“, čak i kada mališana pitaju da li želi sladoled ili da gleda crtane filmove.
Dečja misao funkcioniše drugačije od logike odraslih. U periodu od druge do treće godine mališani ne razumeju uzroke određenih pojava. Zbog toga njihova objašnjenja i odgovori glase: „Tako“ ili „Zato“, i mogu da daju opis nečega umesto tumačenja. U to vreme očekuje se i normalna faza dečjeg negativizma. Tada u dečjem govoru najčešće dominira reč „neću“ (da jedem, da se obučem, da idem tamo i tamo, da uradim to i to…). Deca to pokazuju i svojim ponašanjem – okreću leđa sagovorniku i slično. Međutim, i pored odbijanja, deca obave određenu aktivnost više ili manje voljno, u zavisnosti od reakcije roditelja. Tada se postavlja pitanje kako zapravo treba reagovati u takvim situacijama. Na prvu pojavu negativizma kod deteta ne treba uopšte reagovati ili treba reći samo: „Dobro“. Potrebno je da što više komunicirate sa svojim detetom, da mu dajete primere šta ste sve vi voleli da radite dok ste bili mali; ispričajte mu neke šaljive događaje, ali i ozbiljne situacije.
Pokažite mu da uvažavate sve ono što trenutno „neće“. Važno je dati mu do znanja da ste ga čuli. U tom slučaju, faza negativizma brzo prolazi i sve što dete neće da uradi, nakon što to izjavi, odmah i obavi. Uvek koristite jednostavne rečenice kojima se mogu objasniti sva ponašanja odraslih. Imajte na umu da ponekad treba da odstupite od čvrstog stava da dete mora nešto da obavi. Uzmite u obzir njegove godine, jer s malo mašte, vremena, dobre volje i mnogo ljubavi možete mnogo da mu pomognete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.