Isplative laži

Savremenim svetom sve više ovladava maksima: „Istina se više ne isplati“. I sve je više koriste i muškarci i žene s osnovnim ciljem, to jest opravdanjem, da je laž sama po sebi dozvoljena onda kada može da pomogne da istina ostane mirna i spokojna. Logično se nameće pitanje da li je laž dopuštena samo u takvim prilikama, ili postoje neki drugi modaliteti na kojima se u budućnosti da raditi?
Laž zauzima istaknuto mesto među grehovima. Još od malih nogu učeni smo da je laganje loše, da nikada ne treba lagati, da je laganje neoprostivo; ko laže, taj i krade; u laži su kratke noge; ako budeš lagao, porašće ti nos itd. Ipak, kada se sve to skloni sa strane, koje su to prilike u kojima bi laž mogla da bude aminovana? Opšti utisak je takav da nas vreme u kojem živimo često primorava da posegnemo za neistinom. Možda to i nije laganje, jer, ako se istina danas malo ceni, a sve ostavlja utisak da je zaista tako, da li je onda laž opravdana, ili bar u određenoj meri prihvatljiva? Ova dilema svakako ne znači da treba pružati podršku prevarantima i manipulatorima svih vrsta, ali je nemoguće izbeći je. Naprotiv, ova dilema je pružanje pomoći svima onima koji se trude da u životu izbegavaju „poslednja sredstva“ i koji su svesni kada greše i razloga zbog kojeg to čine.
Drugim rečima, u savremenim okolnostima, kada malo šta ostaje sveto, lagati do mile volje treba: da bi se zaštitila sopstvena privatnost, da bi se pomoglo slabijima ili onima koje volite, kada ne želimo da povredimo one do kojih nam je stalo, kada treba da sačuvamo nečiju tajnu, kada krijemo sopstvenu grešku, ali samo onda kada smo sigurni da je nikada više nećemo ponoviti. Upotreba laži u nekim drugim prilikama retko kad bi mogla da se nazove opravdanom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.