Kristofor Kolumbo

Italijanski mornar i navigator, čovek koji je prvi sa Starog kontinenta preko Atlantika došao u Novi svet, Kristofor Kolumbo, rođen je između avgusta i oktobra 1451. godine u Đenovi.

Pohađao je skromne škole, ali je sam puno učio. Na moru je radio još kao mladić. Njegova prva krstarenja bila su između Italije i Grčke. Preživeo je veliki brodolom, kada je preplivao ogromnu razdaljinu. Posle te nesreće, seli se u Lisabon, gde je živeo njegov mlađi brat. Obojica su tamo radili kao kartografi.

Godine 1480, Kolumbo se oženio sa Felip Perestello e Moniz, sa kojom je godinu dana kasnije dobio sina. Žena mu umire posle četiri godine i on započinje vezu sa Beatriz Enrnquez de Haran, sa kojom kasnije dobija još jednog sina. Obe njegove supruge poticale su iz plemićkih portugalskih porodica.

Od 1480. godine, planirao je da pronađe put do Azije preko Atlantika, ali je njegov predlog za put bio odbijen od portugalskog kralja Džona Drugog. Posle dvogodišnjeg ubeđivanja španske kraljice Izabele, Kolumbov plan napokon biva finansiran od kraljevske porodice, 1492. godine. Prvenstveni cilj njegovog puta nije bio dolazak u Aziju preko Atlantika, već širenje hrišćanske vere, zlato i druga prirodna bogatstva Azije.

Trećeg avgusta 1492. godine, kreću na put tri broda: Nina, Pinta i Santa Marija. Prvi put su kopno videli 12. oktobra – bila su to Bahamska ostrva. Misleći da je došao do istočne Indije, Kolumbo domoroce naziva Indijancima. Ubrzo potom, ekspedicija je došla do Kube i Haitija, za koje je Kolumbo mislio da su Kina i Japan. Prirodna bogatstva i zlato koje je ekspedicija pronašla bilo je dovoljno da se vrati u Španiju u proleće 1493. godine.

Usledile su još tri ekspedicije do istih ostrva, koje je trebalo da pokore lokalno stanovništvo i donesu još bogatstva Španiji. Kolumbo je jednom bio uhapšen i odveden u Španiju zbog lošeg vladanja njegovog brata koga je Kolumbo postavio za guvernera Haitija. Pri povratku treće ekspedicije, Španija je bila u ratu sa Francuskom, pa se Kolumbo vratio ne pristavši na špansko kopno. Posle poslednje ekspedicije, njegova najveća simpatizerka i finansijerka, kraljica Izabela, umire, te on više nije mogao da putuje.

Problem nije bila samo njena smrt već i bolest samog Kolumba, kasnije i malarija kojom se zarazio. Umire u Valjadolidu, 20. maja 1506. godine, a njegovi posmrtni ostaci danas se nalaze u Sevilji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.