Ljubav je kao droga

Stanje zaljubljenosti, u kojem smo se svi bar jednom u svom životu našli, vrlo je slično stanju u kojem se nalaze osobe zavisne od opojnih supstanci. Supstance koje naš mozak luči kada smo uzbuđeni imaju uticaj na um i telo sličan uticaju koji može da izazove konsumiranje kokaina ili „spida“. Najveća razlika je u trajanju – dok hemijske supstance imaju rok trajanja od nekoliko sati (ili još kraće), zaljubljenost vas može činiti zavisnikom i po nekoliko godina.

Telesna požuda, ali i osećaj da vas neko jako privlači stvaraju od vas zavisnika. Kada jedanput doživite tako nešto, i um i telo vas teraju na još. Teraju vas da im obezbedite još veću količinu takvih osećanja – uzbuđujućih, podsticajnih, posebnih… Mozak se jednostavno „zapali“ kada ste u prisustvu osobe koja vas neodoljivo seksualno privlači. Srce kuca tri puta brže, krv se sjuri u obraze, a u stomaku se stvara osećaj uzbuđenja i nervoze. Slično je i u slučaju uzimanja opojnih supstanci, mada njihov uticaj traje veoma kratko. Ljubav je na tom polju daleko trajnija – ona se „kvari“ u jednom neuporedivo dužem periodu.

Tako upadate u specifičnu seksualnu zamku. Prost životinjski nagon koji čuči u svima nama zahteva da pronađemo adekvatnog partnera sa kojim ćemo uspešno produžavati vrstu (ili samo seksualno uživati) i razmeniti genetski materijal, a sve to u cilju stvaranja zdravog i normalnog potomstva. Zbog toga je vođenje ljubavi obična zamka u koju nas baca sopstveno telo kako bismo se razmnožavali. Poljubac je običan trik na koji nas primorava telo koje želi da nas odvede u samo jednom pravcu – u krevet sa osobom koja nas privlači. Retko ko se može odupreti kada se pojavi taj fini osećaj – štaviše, jednom kada ga osetimo, niko od nas i ne želi da mu se odupre.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.