Milan Gutović: Ako želimo da uspemo, moramo da se rešimo tipova kao što je Šojić

Milan Lane Gutović, sjajni glumac i komičar, neprevaziđeni Srećko Šojić iz „Tesne kože“ i „Bele lađe“, već decenijama nasmejava mase. Dok ovih meseci putuje Balkanom i puni dvorane sa svojom novom predstavom „Ukrađena ličnos’…“, u intervju za Klix.ba govori o ulozi i liku koji ga je proslavio, vremenima koja su prošla i koja živimo.

„Draž i mana ovog poziva je da vas niko ne poznaje lično, a svi vas poznaju na neki način, kroz neki oblik koji ti nisi. To može i da vređa i da godi, meni godi“, rekao je Gutović.

Svi znaju Šojića, citiraju njegove najpopularnije rečenice, uveseljava različite generacije kroz parodiju lica koji obnašaju određene funkcije u društvenom i političkom životu. Gutović je jednostavno objasnio kako je poznati lik išao kroz vreme.

„Priča ne počinje od tih ljudi, već od lika Šojića. Da je samo priča bila bi lepa, ali pošto je istina, ona je groteskna i loša, ružna priča o sudbini jednog naroda. Šojić je bio predstavljen kao mali, bedni direktor, jednog malog, bednog preduzeća. To preduzeće bilo je čerupano i guljeno od njega, kako je on to znao. Uspevao je da zadovolji apetite ručkom, večerama, sitnim malim drpanjima. Tu se on zaustavljao, jer je bila takva država. Da je imao veći cilj od toga, on bi završio u zatvoru. Domen njegove štetnosti je bio tu, država je bila zdrava, on dalje nije mogao. Taj čovek, ako se to može nazvati čovekom, simbol jednog tipa nije se dalje razvijao, ali je država padala. Kako je država padala njegov status je bio sve veći. On je danas u skupštini, jer je država toliko pala, da je jedan najobičniji virus deo skupštine“, kratko je prošao kroz tridesetak naših godina.

Ipak, nije sve tako crno, pa Gutović kaže: „Pred ovim prostorima se pruža neka šansa jer je činjenica da su velike sile digle ruke od nas, da nismo više u fokusu. Da veliki puste nas male, da dušom danemo. Naše šanse postoje na svim poljima ako se oslobodimo tipova kao što je Šojić. Mi znamo da su ti vredni i dobri ljudi nezaštićeni, nežni, da kad neko im samo nešto ružno kaže da će ustati i otići. Oni treba da se neguju, zato postoji vlast, da zaštiti dobre i poštene ljude od degenerika koji ih okružuju“.

Ljudi odlaze, ali i kad odu ne promene mnogo šta.

„I oni koji se spakuju i odu, ništa ne promene, promene samo vrstu i kvalitet bede. Problemi drugde su modifikovani, ali isti. Ja danas živim isto, jer živim od svog rada, ne živim od tuđeg. Mi smo države starih ljudi, pune su sale, dolaze stari ljudi, mladi odlaze vani, to se vidi“, kaže popularni glumac.

Otvoreno govori da ne želi da se grebe na staru slavu, insistira da se njegove današnje predstave procenjuju na osnovu onog što se danas vidi, ne na osnovu sećanja na ono što je bilo nekad. Cilj lika kao što je Srećko Šojić nije samo da nasmejava mase, krije se tu i pokoje zrno mudrosti.

„Ako čoveka obasipaš samo mudrošću, taj čovek neće doći u pozorište. Mudrost trebate da omotate u nešto da bi se lakše uzelo, kao što psu obmotate pilulu u nešto, da on i ne zna da pije pilulu. Najbolji način da prodate mudrost je da je umotate u šalu. Tako se ona lakše popije. Neko će se samo smejati, a možda se neko i zapitati šta on to govori“, otkriva „tajnu“ Lane Gutović.

Vreme prolazi, sve se menja, tako i Šojić ima nove ambicije. Gutović odgovara gde svog omiljenog lika vidi u budućnosti.

„To zavisi od države, ako ona bude propadala kao što propada Evropska unija, on će biti predsednik neke međunarodne organizacije. Ako društvo bude nastavilo da se srozava, možemo očekivati veliki napredak Šojića. Mislim da je mesto Šojića u Evropskom parlamentu, ja tako gledam na EU. Katalonskom predsedniku je mesto u zatvoru jer je probao da odvoji parče zemlje koja hrani ove lezileboviće, njemu je mesto u zatvoru jer ruši ustaljenu praksu, a Šojiću je izgleda budućnost u Evropskoj uniji“, kaže vizionarski.

Povlačeći stalne paralele na nekad i sad dotakli došlo se i do rijalitija.

„Nekad je bila šala da Jugoslavija ima 20 miliona nepismenih, dva miliona polupismenih i sve ostalo su akademici. To je bila samo šala, ali je postojala televizija čiji su delovi programa imali zadatak od države da ljude opismene, edukuju. Urednici tih programa su bili profesori, akademici. Ti programi nisu donosili pare, jer se to nije baziralo na tim vrednostima. Kad smo promenili zemlju novac je postao glavni, svi su zaboravili da mediji trebaju da imaju i funkciju obrazovanja i uzdizanja masa. Svi urednici koji su bili pametni su izgubili posao jer ne mogu da naprave program koji će imati najveću gledanost i koji će donositi pare. Tad je televizija izgubila taj edukativni dio, ali je dobila rijaliti i urednike koji znaju gde se mogu naći devojke i momci za takav program. Oni prvi urednici to nisu znali, oni nisu znali u kojim to rupama se nalaze kadrovi za ove nove emisije“, poentirao je na kraju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.