Moć poređenja

Sreća i zadovoljstvo zbog onoga što ste postigli u životu ne zavise toliko od onoga što ste realno ostvarili, niti od onoga što vam se dešava koliko od toga s čijim se životnim ostvarenjima poredite i na koga se ugledate. To je moć poređenja, koja ume da bude izuzetno podsticajna u pojedinim slučajevima. Naše emotivne reakcije najčešće zavise od mogućnosti poređenja s „najlakše zamislivom alternativom“. Tako onaj koji na cilj stiže drugi zamišlja kako bi bilo lepo da je stigao prvi, i prilično je frustriran, dok se onaj koji do cilja stiže treći raduje jer je osvojio jednu od medalja. Tako to uvek biva, i to ne samo u sportu.

Drugoplasiranog izjeda pomisao da je bio na samo korak do pobede, dok je trećeplasirani iskreno ponosan što se uopšte našao na pobedničkom postolju. Ukoliko stvar prebacimo na uslove svakodnevnog života, možemo analizirati sve to na primeru trčanja za autobusom: ako trčimo da na vreme uhvatimo autobus i shvatimo da on odlazi upravo u trenutku dok stižemo na stanicu, to saznanje će nas razočarati i razbesneti više nego da smo zakasnili sat vremena.

Isti princip može se u potpunosti preneti i na druge aktivnosti: dok se jedni uvek porede s boljima od sebe i ubrzo postaju nesigurni u sebe, pate od kompleksa niže vrednosti i nesrećni su zbog toga i mnogo čega drugog, drugi su skloni poređenju s osobama koje su lošije prošle u životu i zadovoljni su onim što su sami postigli, a treći, oni najambiciozniji, život doživljavaju kao niz propuštenih vozova. Dakle, izborom pravog primera za poređenje sami određujemo kako ćemo doživeti sopstvenu sreću.

Stoga, kada vam sledeći autobus pobegne ispred nosa, ne nervirajte se i ne razmišljajte o tome kako je trebalo da trčite mnogo brže. Radije pomislite da ste zbog iscrpljenosti mogli da doživite i srčani udar! Ako ništa drugo, od te pomisli odmah ćete se osetiti mnogo bolje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.