Muška saosećajnost

Današnje žene su se sasvim pomirile s činjenicom da ih muškarci nikada neće u potpunosti razumeti, pa razumevanje više nije visoko kotirano na listi ženskih prioriteta. Ipak, u svoj toj silnoj količini nerazumevanja među polovima žene su te koje od muškaraca očekuju bar saosećajnost, osobinu koju one poseduju u velikoj meri a za koju iskreno veruju da još uvek nije sasvim iskorenjena u muškim mozgovima. Možda su i u pravu, bar što se tiče količine saosećajnosti koju one poseduju. Međutim, da li je baš tako, da muškarci više uživaju u tuđoj nesreći, to jest, da li mi zaista imamo manje saosećajnosti za probleme drugih?

Pitanje se postavlja u odnosu na činjenicu kako oba pola reaguju na patnju drugog ljudskog bića. U redu, u oba slučaja, i kod jačeg i kod slabijeg pola, momentano se aktiviraju senzori za registrovanje bola i patnje. Međutim, muškarci saosećaju samo ako je u pitanju osoba koja im je draga, dok se kod žena saosećajnost javlja i prema osobi koju ne poznaju a vide je u nekoj nemiloj situaciji. Nepoznate osobe koje se nalaze u nevolji ne stvaraju u muškom mozgu sliku koja ukazuje na milosrđe, možda bismo čak mogli reći da u toj situaciji kod muškaraca sasvim nestaje saosećanje s osobom koja pati. Da li to znači da su emocije stvar automatske prirode? Treba li verovati kako, bez obzira na stepen bliskosti ili poznanstva, one postoje i automatski se uključuju pri suočavanju s ljudskom patnjom?

Čini se da je tu ipak presudan faktor stepen povezanosti s osobom koja pati – bar kada su muškarci u pitanju, stvari tako stoje. Moguće je da se pripadnice slabijeg pola neće složiti, ali muška strana ipak ima pravo. Racionalno posmatrano, emocije i treba čuvati samo za voljena biće. Žene ipak tvrde da nije tako. Na kraju, sve ostaje u domenu samostalne procene i slobodnog izbora u odnosu na žensko pravilo da će ih uvek pre privući osećajni nego bezosećajni muškarci.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.