Sam svoj gazda

Svakome se od nas bar jednom u različitim životnim fazama dogodilo da oseti nezadovoljstvo zbog posla kojim se bavi. Mada se ponekad čini da su razlozi tog nezadovoljstva prenaporan posao, premala plata, nezgodan šef ili još nezgodnije kolege, kada prođe neko određeno vreme, nađemo se pred zaključkom da je glavni krivac za to naše poslovno nezadovoljstvo bila nekompetencija. Nije problem u drugima, problem je u nama ako pristajemo da radimo ono u čemu smo loši. Tu nema pogovora. A sa stavom: "Ja sam loš u svemu, zato mrzim da radim bilo šta", ne može baš daleko da se dogura u životu.
Takav stav je nešto iz domena filozofije nezadovoljnih. Ali, ako se samo na jedan trenutak napravi otklon od svega toga, odnosno ako bi se spomenuta maksima preokrenula u: "Ja sam dobar barem u nečemu što radim", veća bi bila i verovatnoća da se dođe do boljitka (u džepu i u glavi), umesto što se bez višeg smisla ili cilja ide od jednog do drugog posla. Zato je važno da se u svakom poslu koji radimo daje apsolutni maksimum. Radom potvrđujemo sebe, umesto da se otuđujemo i od sebe i od drugih. Kako bi to izgledalo na jednostavnom i praktičnom primeru? Pre nego što date otkaz na jednom poslu, logično bi bilo da ste već našli drugi koji će vam po nekom osnovu više odgovarati, nipošto obrnuto.
Poslovna karijera često može da se uporedi sa stablom drveta – sve dok ono raste, dok pupi i daje plodove, ona je živa. Ako se rast zaustavi makar i samo na trenutak, ona isprva stagnira, a potom odumire. Cilj bi uvek trebalo da nam bude napredak. U suprotnom ostaje nam samo da kaskamo u mestu i da tonemo sve dublje. A to je poslednja stvar koja nam je u životu, ovom savremenom, koji je i inače karakterističan po tome što je pun problema i prepreka, zaista potrebna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.