Ženama je do morala (2)

Ponovo se vraćamo na to da moral zapravo ne postoji u prirodi. On postoji kao jedinstvena ženska tvorevina i važi samo za našu vrstu. Sumorno i tačno. Ako je već tako, on je uveden kao oruđe da bi služio nečemu, a to nešto je ženski uticaj na muškarca. Muškarac koji projektuje svoja moralna shvatanja na svet oko sebe često ne shvata druge vrste morala. To je bar jasno, čini se.

Moral je ženski izum koji je namenjen samo muškarcu da bi se ženska dominacija nesmetano odvijala. To datira još od vremena borbe Tezeja sa Amazonkama. Treba imati u vidu i da je Tezej ipak izašao kao pobednik. Da stvar bude još apsurdnija, muškarci koji su jednom ubačeni u priču o moralu postaju njegovi najveći branitelji, hranitelji i zaštitnici.

Dakle, moral postoji jedino zbog toga da bi se ženske zamisli odvijale nesmetano, i to onako i po onom redosledu koji odgovara ženama. Iako je i to prirodna pojava, dakle, susreće se tu i tamo u svetu u kojem živimo, muškarac mora da razvija svoj lični moral, koji formalno treba da izgleda društveno prihvatljiv, a suštinski mora da bude ličan i specifičan, bar do nivoa koji je neophodan da bi mogao da kontroliše ženu u njenom neprekidnom i veoma često nezaustavljivom moralisanju, koje je, na njeno veliko zadovoljstvo, već socijalno prihvaćeno i fiksirano – od strane žena, naravno.

U tom smislu, da bi se razbile stege koje žene sa većim ili manjim uspehom postavljaju oko muškaraca, savremen muškarac ne samo da treba da jede kolače, pa glavno jelo, pa supu (što će nju beskonačno nervirati) kad mu se jedu i koliko mu se jedu, ne mareći za red, već sve poslastice koje će konsumirati treba i da lično izabere! Sve ostalo je glupa mentalna investicija koju bi valjalo izbeći po svaku cenu, ako ni na koji drugi način onda metodom pećinskog čoveka – udarcem šake o sto.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.