Život pod kontrolom (1)

Predvidivost je neophodna, po njoj se ljudski rod razlikuje od drugih živih bića, ona nam daje i određeno spokojstvo, ali kada preraste u preteranu opreznost i potrebu za stalnim kontrolisanjem okruženja i događaja, ne dozvoljava nam da stvarno volimo i uživamo u životu. Za isuviše oprezne život postaje, reklo bi se, neka vrsta pritajene računice. Nastoje da isplaniraju svaki korak na poslu, u porodici, u ljubavnoj vezi. Za to vreme život prolazi mimo njih, budući da stalna kontrola nad drugima znači, u stvari, stavljanje samom sebi veta na prave emocije.

Da li je onda oprez majka ili maćeha mudrosti? Strahovi su veliki izvor naše patnje, često i veći od stvarne opasnosti. Želimo da ih se oslobodimo i pred svakim od nas postavlja se pitanje kako i kojim sredstvima se možemo izvući iz tog neprijatnog stanja. Stalno zamišljajući opasnost pojedine osobe pokušavaju da se od nje zaštite predviđanjem. U njihovoj svesti, pored zamišljene ugroženosti, uvek postoji nekoliko bezbednih rešenja. Ovo naivno, gotovo dečje, verovanje navodi ih da pribegavaju računici za koju misle da će im pomoći da stave život pod kontrolu. Kod takvih osoba sve se oprezno prati: novac, događaji, susreti.

Sistem odbrane od patnje preterano opreznih u svom temelju ne samo da sadrži strah od drugih već i od sebe, pa čak i od prolaznosti života. Kontrola je pokušaj da se predvidi sve što može da bude neprijatno i da poremeti ličnu stabilnost. Zašto postajemo toliko oprezni? Događaj koji je neku osobu odvojio od spontanosti, od onoga što je činila i osećala, deluje kao neka vrsta otrežnjenja koje treba da je ojača da bi, lišena patnje, preživela slične situacije. Taj oblik samozaštite je naš odgovor na spoljašnji bol, prilagođena odbrana u datom životnom trenutku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.