Bakterije koje pretvaraju otrove u kuhinjsku so

Istraživači na Univerzitetu Južnog Ilinoisa su pronašli način da „nateraju“ 40 vrsta poznatih bakterija da se hrane otrovnim materijama i, na taj način, vode računa o čovekovoj sredini. I to nije sve. Neke od bakterija čak mogu i da pretvaraju otrovne materije u običnu kuhinjsku so! Pritom, „mikročistačima“ ne trebaju ni vazduh ni svetlost kao dodatni izvori energije ili uslov opstanka.

Laurie Achenbach, molekularni biolog ukazuje na važnost otkrića, ističući činjenicu da se toksični otpad uglavnom nalazi u sredinama gde nema svetlosti ili kiseonika, kao što su unutrašnjost zemlje ili podzemne vode. Eksperimenti su izvršeni sa supstancom koja se zove perhlorat i nusproizvod je u proizvodnji municije. Visokootrovni beli prah dospeva u podzemne vode i do danas je bilo nemoguće uništiti ga i otkloniti opasnost po okolinu. Bakterije ovu supstancu transformišu u kuhinjsku so, ali i rade nešto što nijedan drugi živi organizam ne može: u toku procesa proizvode kiseonik, i to bez prisustva svetlosti.

Istraživači ističu važnost otkrića ne samo u oblasti ekologije, već i što se tiče proizvodnje kiseonika. Pošto bakterijama ne treba svetlost, one mogu da proizvode kiseonik u nekoj vrsti zatvorenog sistema. Osobina da produkuju kiseonik bi mogla biti iskorišćena u rudnicima ili šatlovima na svemirskim misijama.

Istraživački tim u sledećoj fazi želi da ispita mogućnost razgradnje radioaktivnog otpada, kao što je metal uranijum. „Otkrili smo da bakterije mogu da se ponašaju kao sunđer“, ističe mikrobiolog John Coates. „Bakterije koriste gvožđe u procesu „prerade“ uranijuma koji je rastvoren u vodi. Rezultat procesa je bezopasno gvožđe u čistoj vodi koja je oslobođena radioaktivne supstance.“

Američko Ministarsto odbrane i energetike je uložilo više od milion dolara u dalja istraživanja. Nuklearni otpad je veliki problem sa kojim se američko društvo suočava: za sada su registrovana 53 lokaliteta na koja su odlagane opasne supstance, a tokom prošle godine je za potrebe uništavanja radioaktivnog otpada potrošeno preko 52 milijarde dolara.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.