Budućnost digitalne muzike (I deo)
Servis Napster je pokrenuo novo poglavlje u slušanju i dobavljanju muzike. Rezultati njegovog postojanja su ogromna popularnost MP3 formata, kao i promovisanje digitalnih muzičkih kolekcija, koje nastaju razmenom između samih korisnika. U trenutku kada se ovaj servis gasi, pojavljuju se kompanije koje nameravaju da iskoriste ovo ogromno tržište, koje će se, analize kažu, vrlo brzo uvećavati.
Osnovni problem Napster-a je bilo kršenje autorskih prava i nemogućnost zaštite muzičkih fajlova: muzička industrija se obrušila na ovaj vid piraterije, i uspela da zabrani rad popularnom muzičkom servisu. Iste te kompanije koje su tužbu pokrenule, sada najavljuju svoje servise, koji će štititi autore i izdavače, i bazirati se na sistemu pretplate.
Dva konzorcijuma koji nameravaju da zagospodare tržištem digitalne muzike jesu MusicNet i PressPlay (prvobitno nazvan „Duet“). U prvom „taboru“ se nalaze muzički izdavači Warner Music Group, BMG i EMI, RealNetworks kao partner zadužen za tehnološko-softverski aspekt poduhvata, i America Online i Napster, koji će predstavljati distributere. Druga grupacija, ništa manje jaka, obuhvata izdavače Sony i Vivendi Universal, kompaniju MP3.com koja će se pobrinuti za softverska rešenja i funkcionisanje, i distibutere Yahoo! i MSN.
Oba su servisa najavila početak rada za septembar 2001. godine, ali nisu poznati svi detalji oko načina korišćenja ili visine pretplate. Za početak, jasno je da će biti omogućeno samo slušanje pesama na Mreži, uz plaćanje odgovarajuće mesečne pretplate. Nagađanja govore o sumi od 10 dolara za pravo preslušavanja 50 pesama mesečno. Naravno, uz doplatu se ovaj broj može povećati. Oba konzorcijuma najavljuju da će vrlo brzo posle početka rada, omogućiti i download-ovanje pesama.
Postavlja se pitanje u kome će formatu biti kompozicije? MusicNet u svojim redovima ima kompaniju RealNetworks. Da li će to biti zvanični (i jedini) format? PressPlay u svojim redovima ima kompaniju Microsoft i MP3.com, tako da će se pesme pojavljivati i u Windows Media i MP3 formatu. Još jedna dilema jeste ona koja se tiče privlačnosti servisa za korisnike. Da li je nekome, uopšte, potreban tako skup „radio“ (50 pesama za 10 dolara)?
Razumnijom se čini koncepcija plaćanja za download, ali još nije potpuno jasno kako će pesme biti zaštićene od daljeg kopiranja. Pominju se različita softverska rešenja i digitalni potpisi, a mehanizme zaštite je moguće svrstati u tri kategorije: sprečavanje daljeg kopiranja na hard-disku, sprečavanje prebacivanja na MP3-plejere i „samouništavajući“ fajlovi, koji traju određeni period (trial), a zatim je potrebno platiti (registrovati ih), kako bi i dalje bili funkcionalni.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.