Corel pred propašću?

Majkl Kaupland (Michael Cowpland), dosadašnji predsednik kompanije Corel i njen osnivač, podneo je ostavku na položaje predsednika, glavnog izvršnog rukovodioca i predsedavajućeg člana upravnog odbora kompanije, kako bi se „posvetio novim izazovima“, kaže se u saopštenju kanadskog softverskog giganta. Na prvi pogled iznenadna, ova vest je, prema tvrdnjama analitičara, zapravo bila očekivana i sasvim je logična, imajući u vidu trenutnu finansijsku situaciju u kompaniji.

Kaupland će ostati u upravnom odboru i na funkciji tehnološkog savetnika, ali više neće biti uključivan u poslovanje kompanije.

Za, srpski rečeno, v.d.-a predsednika i glavnog izvršnog rukovodioca, imenovan je Derek Barni (Derek Burney), dosadašnji izvršni potpredsednik kompanije i glavni inženjersko-tehnološki rukovodilac, koji je u kompaniji još od 1993.

Tokom nekoliko prethodnih meseci, Corel je doživeo seriju neuspeha, uključujući tu finansijske gubitke (vrednost akcija pala je sa oko 20 dolara u februaru na svega 3,66 u avgustu), otpuštanja radnika i neuspelo udruživanje sa firmom Inprise/Borland, koje nije realizovano jer je moglo da dovede do finansijskog kolapsa Corel-a uzrokovanog time što je kompanija, poznata po „pogrešnim procenama“, tokom poslednjih godina, već potrošila ogromne količine novca na, manje-više neuspešno, proširivanje svoje delatnosti sa grafičkih aplikacija na polja office paketa, Interneta i operativnog sistema Linux (kupovina WordPerfect-a, projekat CorelBarista, izdavanje posebnog office-a zasnovanog na programskom jeziku Java, sopstvena verzija Linux-a).

Analitičari se slažu u zapažanju da je Kaupland „najzaslužniji“ za niz poslovnih promašaja i finansijski sunovrat kompanije, s obzirom na to da je upravljanju njome dao suviše lični pečat, ali ipak smatraju da ceo problem nije samo u njemu. Povratak kompanije na pređašnje pozicije u velikoj meri će zavisiti i od toga ko će imati hrabrosti da se nađe na mestu novog predsednika kompanije i time se upusti u rizik koji bi mu lako mogao okončati karijeru. Situaciju još težom čini to što se kompanija, pod Kauplandom, svom snagom ustremila na razvoj sopstvene distribucije Linux-a i pratećeg softvera, što je, po oceni mnogih, bio skok u prazno, s obzirom na to da Linux tržište, bez obzira na medijsku pažnju koju ovaj OS dobija poslednjih meseci, praktično još uvek ne postoji. Kaupland svoje stavove brani činjenicom da su i druge velike kompanije, poput IBM-a, Dell-a i Hewlett-Packard-a, usmerile svoje napore ka tome da Linux izdignu do statusa OS-a za desktop mašine, čime se, po njegovom mišljenju, potvrđuje ispravnost Corel-ovih pionirskih pokušaja usmerenih ka istom cilju. Međutim, hladnokrvni i racionalni ekonomski analitičari nemaju razumevanja za Kauplandovo „vizionarstvo“, posebno s obzirom da je Sun Microsystems svoj StarOffice u potpunosti prebacio na Linux, učinio ga besplatnim i najavio otvaranje izvornog koda, čime bi nastojanja Corel-a da zavlada office tržištem za Linux mogla u startu biti potpuno obesmišljena.

Svemu ovome treba dodati i da je tajming za „potrese“ u kompaniji izuzetno loše odabran, s obzirom da su oni došli upravo u vreme otvaranja izložbe o Linux-u, što je dodatno diskreditovalo i inače prilično kritikovanu Corel-ovu distribuciju Linux-a.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.