Echelon – špijunska mreža (II deo)
Za sada je poznato oko 30 zemaljskih stanica koje pripadaju projektu Echelon, a služe prisluškivanju i presretanju svih poznatih oblika komunikacije. Na meti su korisnici mobilne i fiksne telefonije, Interneta, faks-uređaja, radio i satelitske komunikacije. Smatra se da se glavni centar ovog sistema u Evropi, nalazi u Velikoj Britaniji, u američkoj bazi Menwith Hill u Severnom Jorkširu. Oprema koja služi prisluškivanju je vidljiva miljama daleko – u pitanju je 30 ogromnih kugli, koje izgledom podsećaju na loptice za golf (na slici).
Svetski centar špijunske mreže nalazi se u Merilendu, SAD, u vojnoj bazi Fort Mead, koja je sedište glavnog štaba Službe državne bezbednosti (US National Security Agency – NSA). Pored ova dva centra, otkriveno je i postojanje jednog u Nemačkoj, u Bavarskim Alpima. Reč je o stanici u Bad Aibling-u, u kojoj radi oko 1.800 ljudi, a među njima i 150 nemačkih državljana. Stanica je pod kontrolom američke vojske, ali će morati da bude vraćena Nemcima 2002. godine zbog pritiska tamošnjih političara. Razlog njihove zabrinutosti su glasine o korišćenju sistema u svrhe industrijske špijunaže, kao i dokazi da ovaj sistem krši evropske zakone o privatnosti.
Nemačka i britanska stanica predstavljaju dve najveće evropske stanice u okviru projekta Echelon. Postoji i inicijativa mnogih zvaničnika Evropske zajednice za zatvaranje već pomenute stanice u Velikoj Britaniji. Ipak, vlasti na Ostrvu tvrdoglavo odbijaju da uopšte priznaju postojanje sistema i svetske špijunske mreže. S druge strane, paradoksalno, američke vlasti „uvijeno“ priznaju postojanje ovog projekta, ali ne iznose nikakve detalje, jer je u pitanju vojna tajna.
Američki zvaničnici odbijaju i svaku povezanost sistema sa industrijskom špijunažom i prisluškivanjem evropskih kompanija. Ipak, bivši šef CIA James Woolsey, otkriva da su američke vlasti prisluškivale upravo komunikaciju evropskih kompanija. Njegovo objašnjenje je vrhunac drskosti: „Špijunirali smo evropske kompanije jer su sklone korupciji i obezbeđivanju ugovora na nelegalan način. Evropski proizvodi su skuplji i manje kvalitetni od američkih, pa zato ove kompanije i pribegavaju davanju mita“.
Oko sistema Echelon nije se „digla prašina“ samo u Evropi: novinari lista Baltimore Sun bili su prvi koji su objavili priču o tome koje su evropske kompanije prisluškivane i kako je u svemu tome glavnu ulogu imao Echelon. Jedan od američkih kongresmena koji zahteva otvaranje pretresa po ovom pitanju, jeste republikanac Bob Barr.
Pored zemaljskih stanica, smatra se da su deo Echelon-a i 120 američkih telekomunikacionih satelita. Smatra se i da ova špijunska mreža ne funkcioniše u realnom vremenu – najverovatnije se komunikacija i podaci prvo prikupljaju, pa se kasnije i analiziraju. Presretanje i prisluškivanje se obavlja na više načina: upotrebom zemaljskih radio-antena koje služe za špijuniranje satelitskih komunikacija, kao i pomoću satelita u orbiti, koji presreću komunikaciju između gradova u oviru jedne države ili istog kontinenta. Kada se radi o Internetu i e-mail komunikaciji, ali i surfovanju, smatra se da su na strateškim čvorištima mreže instalirani uređaji za presretanje pomenutih. Isto važi i za optičke kablove koji se prostiru dnom okeana, a pomoću kojih se, najvećim delom, obavlja komunikacija između kontinenata. Jedan takav uređaj je otkriven 1982. godine, a smatra se da ih ima još, i da efikasno obavljaju svoj posao.
Pored sistema radio-antena, satelita i pomenutih uređaja koji prisluškuju žičnu komunikaciju, deo Echelon-a je i moćna kompjuterska mreža koja analizira sakupljene podatke. Upotrebljava se softver za prepoznavanje govora, kao i pretraživačka tehnologija koja traga za određenim ključnim rečima, frazama, adresama i imenima. Novinar Duncan Campbell, verovatno najbolji poznavalac činjenica o ovoj mreži, tvrdi: „Ne postoje mehanizmi zaštite, ne postoji pravi lek. Ne postoji organizacija ili institucija kojoj možete da se požalite ako imate dokaza da vas Echelon prisluškuje. Ovo je svet bezakonja u kome postoje oni kojima je sve dozvoljeno“. Da li, ipak, postoje neke mere zaštite?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.