Ekonomija važnija od ekologije

Pojava globalnog zagrevanja, upozoravaju naučnici, može da dovede do katastrofalnih posledica u decenijama koje slede. Velike klimatske promene i oscilacije su već sada, po mišljenju mnogih, uzročnici poplava, suša i elemntarnih nepogoda koje poslednjih godina pogađaju različite delove sveta.

Kao mera odbrane od mogućih posledica i daljeg razvijanja procesa globalnog zagrevanja, u Kjotu (Japan), 1997. godine su predstavnici 38 najrazvijenijih zemalja doneli protokol kojim se obavezuju da smanje emitovanje ugljen-dioksida za 5,2% u odnosu na količinu iz 1990. godine. Ovaj je gas, po mišljenju naučnika, glavni uzročnik pomenute pojave, a Protokol iz Kjota obavezuje zemlje potpisnice da navedeni cilj postignu do 2010. godine.

Međutim, konkretna i zvanična primena zaključaka ovog protokola još nije započela, jer ovakav predlog mora da prođe kroz skupštinsku proceduru zemalja potpisnica. Postoji opšti pozitivni stav kod svih da se i zvanično započne sa sprovođenjem plana smanjenja emitovanja gasa u svim državama, osim u SAD.

Američki predsednik Buš je nedavno izjavio da je protokol za SAD neprihvatljiv, odnosno da su štete od njega veće nego korist. Naime, država se, kaže on, nalazi u energetskoj krizi, a sprovođenje mera bi poskupelo rad termoelektrana i izazvalo nove troškove koje on ne može da dozvoli. SAD-u trebaju svi raspoloživi izvori energije, i ekonomija ne sme da trpi zbog sprovođenja protokola.

Ovakav njegov stav je izazvao burne reakcije ostalih zemalja potpisnica u kojima su ministri, premijeri i predsednici država kritikovali mišljenje predsednika Buša i ocenjivali ga kao neodgovorno (Kina), zabrinjavajuće i neprihvatljivo (predsednik Francuske Žak Širak), tražili ponovno preispitivanje (Japan).

O važnosti sprovođenja protokola u SAD govori i činjenica da je ova država najveći „proizvođač“ ugljen-dioksida, sa samo 6% svetskog stanovništva, ali 25% udela u proizvodnji gasa. Zato i licemerno deluje drugi razlog zbog koga Buš odbija sprovođenje protokola: to što sporazum ne obuhvata i zemlje u razvoju. „Teško je zamisliti da SAD, koje žele vodeću ulogu u svetu, mogu da odbace protokol i ovako važno pitanje, a da ne trepnu“, izjavljuje Iber Vedrin, francuski ministar spoljnih poslova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.