najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Ima li Srbija pravo na kosmos?

Međunarodne vode i Antartik su područja, u međunarodnom pravu, u interesu čitavog čovečanstva, ali i Mesec, zvezde i sve ono što čini kosmos ne pripada jednoj državi, organizaciji ili pojedincu, već svim ljudima na Zemlji što je priznato kosmičkim pravom.

Tom, srpskoj javnosti pomalo stranom vrstom prava bavi se Anja Nakarada Pečujlić, doktorant kosmičkog prava u Kelnu, koja je objasnila da i Srbija ima pravo na korišćenje kosmičkog prostora i kosmičkih dostignuća uprkos slaboj kosmičkoj aktivnosti.

„Prvi član konvencije Kosmičkog ugovora govori o tome da se kosmos istražuje i koristi u interesu svih zemalja bez obzira na stepen njihovog razvoja i tehnoloških dostignuća“, navodi Pečujlić.

Iako kosmičkim prostorom ne kruži nijedan srpski satelit, građani Srbije već decenijama za telefoniranje, surfovanje internetom i slanjem mejlova koriste satelite drugih država.

„Svaki put kada telefonirate vi koristite telekomunikacijski satelit, kada se izgubite pogledate navigaciju na svom telefonu, i to ide preko satelita, iz tog razloga što koristimo kosmičku tehnologiju u svakodnevnom životu i plaćamo drugim državama za te usluge, u interesu je Srbije da osnuje košmičku agenciju u svojoj režiji“, ukazala je ona.

Zbog toga je Pečujlić sa grupom građana osnovala fondaciju pod nazivom Srpski zalog za svemir s ciljem da se u Srbiji napravi platforma za osnivanje prve kosmičke agencije.

Kako je istakla, ideja je da se proceni kojim industrijskim kapacitetom raspolaže srpsko tržište u oblastima aerodinamike, robotike, softvera i drugih „internet stvari“, i u saradnji sa kompanijama, fakultetima, ali i državom podrži razvoj kosmičke industrije.

Međutim, da bi se u Srbiji osnovala takva agencija, objašnjava ona, država bi prvo morala da pošalje „verbal note“ Ujedinjenim nacijama i traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora, čime bi se zvanično obavezala na neće kršiti uredbe kosmičkog prava.

Kao doktorant kosmičkog prava Pečujlić kaže da je u Srbiji često pitaju da li je ona studirala naučnu fantastiku, daleke planete ili vanzemaljce.

Naprotiv, objašnjava ona, kosmičko pravo kao grana međunarodnog prava, uređuje korišćenje kosmičkog prostora, te je tako definisano da je država odgovorna za poštovanje pravila i članova tog prava bez obzira da li se pojedinac ili organizacija bavila lansiranjem satelita koji bi mogli da dovedu do nesreće, zabranjeno je korišćenje nuklearnog oružja, izbacivanje nuklearnog otpada, prisvajanje teritorije u kosmosu…

„Izričitno ne postoji prisvajanje teritorije u kosmosu i to što je u Americi bio slučaj da je neko prodavao parcele na Mesecu to je protivzakonito, ako je Amerika potpisala Kosmički ugovor nijedan pojedinac ne može da tvrdi da on prodaje parcele na Mesecu“, precizirala je Pečujlić.

Upitana da li postoji slučaj koji je došao pred sud zbog kršenja košmičkog prava, odgovara da takvih slučajeva nije bilo, ali da su dve nesreće u kosmosu ostale upamćene.

„Jednom se srušio ruski satelit na teritoriju Kanade i napravio štetu, to je rešeno diplomatskim putem, jer je Rusija platila odštetu za čišnje tog nuklearnog materijala“, navela je ona.

Dodala je da drugi sudar dva satelita – ruskog neaktivnog i američkog aktivnog – još nije razrešen, jer je Rusija odbila da plati odštetu Amerikancima, braneći se time da je reč o neaktivnom satelitu za koji oni više nisu odgovorni.

S obzirom da su Rusija i Amerika dva glavna aktera u kosmosu, ističe Pečujlić, i da je to jedna od oblasti na kojoj usko sarađuju u Međunarodnoj svemirskoj stanici, smatra da ni taj slučaj neće doći pred sudom.

Srbija je do sada potpisala i ratifikovala četiri od pet međunarodnih sporazuma o korišćenju kosmičkog prostora, ali još uvek nije član nijedne svemirske organizacije, što ne isključuje mogućnost da i Srbija ima pravo na kosmička dostignuća, zakljucak je naše doktorantkinje kosmičkog prava.

(Tanjug)

2 komentara
  1. Mita

    Mi ne koristimo ni ovo što imamo na zemlji.Evo svi vidite koliko ljudi odlazi i sa sela,a i iz Srbije generalno.Svake godine nas je 50.000 manje,a mi bi u svemir.Mi bolujemo opasno od megalomanije od kada postojimo….

  2. Nataša Gajić

    Ko ima para, ima i „muziku“, uvijek bilo.- „bogati nemaju želja, a siromašni još i više“ (Diogen)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike