Kakve veze imaju kokošije perje i plastične kese?

Dvojica naučnika iz Vašingtona pronašla su način da kokošije perje pretvore u plastiku koja se razlaže za šest meseci prirodnim putem, za razliku od plastike na bazi petroleja, koja je praktično nerazgradiva. Živinske farme u SAD svake godine proizvode gotovo 2.000 tona perja. Jedan deo koristi se za izradu jastuka, zimskih jakni i životinjske hrane, dok se 80 odsto baca. Uskoro bi to perje, možda, moglo da se prerađuje u biorazloživu plastiku koja se upotrebljava za izradu saksija, u auto-industriji i drugim delatnostima.
Hemičar Masud Huda, koji radi u Institutu za hortikulturu, kaže da je reč o formuli za smolu, sto odsto na bazi perja. Pre nekoliko godina Huda se udružio s istraživačem Valterom Šmitom (Walter Schmidt) iz Sekretarijata za poljoprivredu, koji je radio na praktičnoj primeni kokošijeg perja. Zajedno su proizveli papir za umetnike, apsorbente, filtere za vodu i vazduh i termoizolacione materijale.
Šmit kaže da hemijski sastav i otpornost čine perje pogodnim za razne svrhe, jer je oko osam puta izdržljivije od celuloze. "Kada bi bilo dvostruko teže i upola slabije građe, ptice ne bi mogle da lete", rekao je on. Kasnije su Šmit i Huda proizveli biorazloživu plastiku i počeli da prave plastične saksije. One na bazi petroleja mogu da traju neograničeno dugo, ali se, ipak, ne koriste više od jedanput, dok se saksije na bazi perja razlažu za šest meseci do nekoliko godina.
Dvojica naučnika izradila su i prototipe instrument tabli za kola i drugih delova za auto-industriju. Oni kažu da su mogućnosti primene nove plastike ogromne. Sada pokušavaju da u svoje saksije mešaju druge materijale korisne za biljke, kao što je đubrivo u granulama. Naučnici se nadaju da bi kroz godinu ili dve njihove saksije mogle da se nađu na tržištu i da bi to moglo da označi početak kraja za saksije od plastike koja se ne razlaže.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.