U trendu

Kina lansirala novi satelit za posmatranje nasilnih kosmičkih pojava

Kina je poslala novi astronomski satelit u svemir da posmatra misteriozne prolazne pojave u univerzumu koje trepere poput vatrometa, pokušavajući da otkrije više o ovoj nasilnoj i malo poznatoj strani kosmosa.

Satelit pod nazivom Ajnštajnova sonda koji koristi novu tehnologiju detekcije rendgenskih zraka inspirisanu funkcionisanjem oka jastoga, lansiran je raketom nosačem Dugi marš – 2C 9. Januara u 15. po pekinškom vremenu iz centra za lansiranje satelita Sičang u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sečuan, prenela je Sinhua.

Težak oko 1,45 tona i velik kao SUV u punoj veličini, satelit ima oblik lotosa u punom cvetu sa 12 latica i dva prašnika.

„Ovo je najlepši satelit koji sam ikada video“, rekao je Juan Vejmin, glavni istraživač misije Ajnšatjanove sonde i istraživač u Nacionalnim astronomskim opservatorijama Kineske akademije nauka.

Dvanaest „latica“ su zapravo 12 modula koji se sastoje od rendgenskih teleskopa širokog polja (WXT), dok se dva „prašnika“ sastoje od dva modula naknadnih rendgenskih teleskopa (FXT).

Ovi teleskopi formiraju svemirsku opservatoriju koja ima za cilj da pomogne naučnicima da uhvate prvu svetlost koja potiče od eksplozija supernove, traže i preciziraju rendgenske signale koji prate događaje gravitacionih talasa i otkriju uspavane crne rupe i druge slabe prolazne i promenljive nebeske objekte u dalekim krajevima univerzuma.

„Pošto su crne rupe i gravitacioni talasi predviđanja Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, satelit je nazvan po velikom naučniku“, rekao je Juan.

Naučnici su imitirali posebnu strukturu oka jastoga u razvoju VXT-a, koji istovremeno može postići posmatranje širokog polja i snimanje fokusirano na rendgenske zrake.

WXT može jednim oko da obuhvati jednu dvanaestinu celog neba, kaže Ling Džising, naučnik na WXT instrumentima.

FXT, koji je razvio međunarodni tim predvođen kineskim naučnicima, odlikuje se visokom osetljivošću i ne samo da je pogodan za brzo praćenje, već je i sposoban da samostalno otkrije eksplozivne i prolazne izvore, rekao je Čen Jong, istraživač na Institutu za fiziku visoke energije, pri Kineskoj akademiji nauka, oji je odgovoran za razvoj FXT-a.

Kada teleskopi s okom jastoga prime rendgenske signale iz prolaznog izvora, računar na brodu će obraditi podatke u realnom vremenu i okrenuti letelicu da cilja nebesko telo pomoću FXT-a. FXT će zatim sprovesti visoko precizno naknadno posmatranje. Dva teleskopa će se dopunjavati i sarađivati jedan sa drugim, rekao je Džang Čen, pomoćnik glavnog istraživača misije Ajnšatjnove sonde.

Tim je takođe razvio CMOS senzor za posmatranje rendgenskih zraka u svemiru, kao inovativni rendgenski astronomski detektor, rekao je Džang.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar