najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Kineska svemirska stanica noćas gori na nebu negde od Novog Zelanda do SAD

Pokvarena kineska svemirska stanica će za manje od deset sati ući u atmosferu Zemlje brzinom većom od 26.000 kilometara na sat i raspasti se u grozd vatrenih lopti na noćnom nebu.

„Služba Evropske svemirske agencije (ESA) za svemirski otpad je utvrdila konačnu procenu ulaska stanice u atmosferu, u roku od dva sata pre i posle 01:07 GMT 2. aprila“ što je noćas u 03:07 sati po srednje-evropskom vremenu, plus ili minus dva sata.

Na sajtu Evropske agencije piše da su to vremenske „granice koje se mogu očekivati“.

Ta prognoza se podudara sa onom koju je za AFP dao Floran Delefli, astronom Opservatorije u Parizu, rekavši da bi kineska „stanica trebalo da udje u atmosferu u satima izmedju nedelje i ponedeljka“.

Napuštena svemirska stanica teška je oko osam tona, ali se ne očekuje da će njen pad izazvati štetu na Zemlji. Kina naprotiv obećava da že to biti „sjajan“ spektakl, nalik „kiši meteorita“.

Ipak vreme ulaska stanice u atmosferu podložno je varijacijama, upozorila je ESA. Slično tome, postoji neizvesnost o tome gde bi sve njeni ostaci mogli stići.

Mogli bi da padnu bilo gde između 43 stepena severne i 43 stepena južne širine, a zona pada je sužena na prostor od Novog Zelanda, do Srednjeg zapada u SAD.

Laboratorija je postavljena u orbitu septembra 2011. godine. Trebalo je da se kontrolisano vrati u Zemljinu atmosferu, ali se pokvarila marta 2016, što je izazvalo zabrinutost u vezi njenog „pada“.

Međutim, rizik da nekog čoveka pogodi neki njen deo teži od 200 grama je jedan prema 700 miliona, kaže CMSEO, kineska služba za planiranje letova s ljudskom posadom.

„Ljudi nemaju razloga da brinu“, rekla je CMSEO.

Ova vrsta svemirske stanice „ne pada na Zemlju silovito, kao u naučno-fantastičnim filmovima, već se raspada spektakularno, (kao kiša meteora), na prelepom zvezdanom nebu, i to sve više kako se približava Zemlji“, objasnila je kineska služba.

„To će biti kao da se mnogo zvezda-padalica pojavi na istom mestu u isto vreme. Ostaci koji sagorevaju, biće vidljivi u prečniku većem od 100 kilometara“, objasnio je Floran Delefli. I to će trajati dvadesetak minuta.

Taj astronom pažljivo prati putanju kineske svemirske stanice da bi „video da li se modeli za izračunavanje gustine atmosfere drže ili ne, i da li ih treba poboljšati“.

„Tiangong-1“ ili: „Nebeski dvor“, koristio se za medicinske eksperimente, kao laboratorija, i smatrao se prvim korakom za izgradnju veće svemirske stanice.

Tokom 60 godina letova sa Zemlje u svemir, bilo je 6.000 nekontrolisanih povrataka velikih predmeta, a samo je jedan jedini pogodio čoveka, i to ne povredivši ga, kaže Stijn Lemens, stručnjak ESA.

Ogromna toplota od trenja o vazduh tokom leta brzinom od više od 20.000 kilometara na sat, dovodi do toga da glavna struktura izgori ili eksplodira, i to već na oko 80 kometara iznad površine Zemlje, kaže ESA.

Većina fragmenata će se raspršiti u vazduhu, a mali broj će padati relativno sporo, pre no što sasvim padne do same površine Zemlje, ali će verovatno završiti u moru, jer mora i okeani zauzimaju više od 70 odsto površine Zemlje.

Stanica „Tiangong-1“ je po veličini tek 50. predmet koji se od 1957. godine nekontrolisano vraća na Zemlju, rekao je Džonatan Mekdauel, astronom Astrofizčkog centra Harvard-Smitsonian u Sjedinjenim Državama.

Kina je uložila milijarde dolara u osvajanje svemira kako bi pokušala da uhvati korak s Evropom i Sjedinjenim Državama. Osvajanje svemira koje koordinira vojska Kine, smatra se simbolom nove moći te zemlje.

Peking namerava da do 2020. godine pošalje svemirski brod oko Marsa, a zatim i da na tu „Crvenu planetu“ pošalje teledirigovano vozilo.

Azijski gigant takođe želi da do 2022. godine postavi naseljenu stanicu u svemiru, i to kada sadašnja Međunarodna svemirska stanica (ISS) prestane da radi. Kina takođe sanja da pošalje čoveka na Mesec.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike