U trendu

Komunikacioni baloni

Brz i jeftin pristup Internetu cilj je savremenog komuniciranja. Zbog toga se neprestano pojavljuju mnoge ideje koje nude nova rešenja za efikasniji pristup Internetu. Jedna od njih je korišćenje bespilotnih letilica – balona, postavljenih u oblasti stratosfere. Ideja je promovisana i testirana pod nazivom Capanina, što predstavlja skraćenicu izraza Communications for Aerial Platform Networks delivering Broadband Communications for All. Predstavlja platformu koja omogućava brz širokopojasni pristup Internetu širokom krugu korisnika, posebno na retko naseljenim prostorima, gde nije ekonomično koristiti druge oblike pristupa. Na primer, vrlo popularan ADSL pogodan je samo za gusto naseljena mesta – velike gradove.

Ovaj projekat pokrenulo je 13 organizacija i telekomunikacionih kompanija u Engleskoj. Njegovo testiranje trajaće tri godine (od novembra 2003. do oktobra 2006. godine), sa ukupnim ulaganjima od 5,5 miliona evra. Zasniva se na takozvanoj HAP platformi (High-Altitude Platforms). Tipična komunikacija na ovoj platformi obavlja se na udaljenosti 20 kilometara od površine zemlje (baloni i druge bespilotne letilice). Testiranja su obavljena na opremi koja je radila na učestanosti od 31/28 gigaherca (milimetarski talasi). Te frekvencije su mnogo više od onih koje se danas koriste za fiksni bežični pristup Internetu i omogućavaju brži prenos podataka. Testovi su pokazali da se na ovaj način podaci prenose brzinom od 120 megabita u sekundi. Takođe je istom brzinom moguće ostvariti pristup sa pokretnih tačaka (vozila koja se kreću brzinom do 300 kilometara u sekundi).

Na ovaj način „stratosferski pristup“ popunjava prazninu između satelitskih i zemaljskih tehnologija. Bespilotne letilice postavljaju se na međusobnom rastojanju od 60 kilometara, čineći tako neku vrstu rešetke koja pokriva čitavu površinu zemlje. Pri tom ona omogućava prijem signala sa najrazličitijih uređaja – počev od mobilnih telefona do televizije visoke definicije. Planira se ostvarenje i mnogo većih brzina od trenutno postignute (120 megabita u sekundi), čak i oko 300 megabita u sekundi. U slučaju komuniciranja sa vozila koriste se posebne pokretne antene sa softverskim upravljanjem njihovim položajem. Ovo komuniciranje je mnogo jeftinije od satelitskog (oko deset puta), s obzirom na znatno skuplju opremu za satelitske komunikacije.

Pored ovog testiranja HAP platforme planirana su još dva. Najpre će u avgustu ove godine biti pušten komunikacioni balon u niži sloj stratosfere iznad Švedske radi testiranja performansi ovog sistema u izuzetno hladnim uslovima. Zatim će se u leto 2006. zajedno sa japanskim istraživačima (Communications Research Laboratory) ispitivati performanse sistema za komuniciranje pomoću bespilotne letilice koja se napaja solarnom energijom. Ovakav način komuniciranja sa fiksnih tačaka postaće realnost za tri do pet godina, a dve godine nakon toga sa pokretnih tačaka. Za to vreme napraviće se odgovarajuća infrastruktura, a planira se i ostvarenje saradnje sa drugim kompanijama koje se bave drugačijim načinima komuniciranja, kao i kompanijama koje pružaju usluge (servis provajderima).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.