Nastanak polarne svetlosti

Jedan od najatraktivnijih prirodnih fenomena – polarna svetlost, poznat je čovečanstvu još iz doba antičke Grčke. U to vreme o njoj su pisali Aristotel i Plinije, a u skladu s tadašnjim stepenom razvoja nauke, smatrali su ovu pojavu ogromnom vatrom. Isto tumačenje važilo je i u doba Rima (Tiberije), kao i u 18. veku, kada je u Kopenhagenu u Danskoj podignuta uzbuna zbog pojave ogromne vatre.
Danas je naučno objašnjeno i poznato kako i zašto nastaje ova svetlost na noćnom nebu (Aurora polaris). Obično se javlja u polarnim zonama. Na Severnom polu naziva se Aurora borealis, a na Južnom – Aurora australis, ali je usvojen zajednički naziv Aurora polaris. Gledano iz Evrope, pojavljuje se na severnom horizontu u obliku crvenkaste svetlosti, koja asocira na izlazak sunca na istoku. Javlja se u vidu difuznog svetla („zavese“) koje se širi i koje je sastavljeno od niza paralelnih zrakova. Postoje i aktivne aurore, koje se neprekidno menjaju na nebu.
Fizičko objašnjenje nastanka govori da auroru izazivaju elektroni čija se energija kreće od 1 do 15 KeV, a ubrzanje potiče od napona 1.000 do 1.500 volti. Kada dođe do sudara tih elektrona s atomima u gornjim slojevima atmosfere, javlja se svetlost. To se događa obično na visini 80-150 km iznad Zemlje. U toj svetlosti pojavljuju se mnoge spektralne linije, od kojih su najizrazitije zelena i crvena (potiču od atoma kiseonika). Aurore se javljaju u ultraljubičastom delu spektra, ali se zbog apsorpcije ultraljubičastih zraka u Zemljinoj atmosferi one mogu lepo videti samo van Zemlje (sa svemirskih sondi i letilica).
Pojava polarne svetlosti uslovljena je Zemljinim magnetnim poljem. Zabeležena je u vreme takozvanih magnetnih bura, koje zavise od aktivnosti Sunčevih pega. Ponavljaju se s ciklusom od 11 godina. Iako ne zavise od godišnjeg doba, do danas je zabeleženo da se najviše pojavljuju u vreme prolećne i jesenje ravnodnevice. Zanimljivo je da je polarna svetlost primećena i na drugim planetama na kojima je magnetno polje mnogo jače od Zemljinog (Jupiter, Saturn). Na iznenađenje naučnih krugova, polarna svetlost je nedavno otkrivena i na Marsu, iako je poznato da on nema jako magnetno polje. Sve to pokazuje da se o polarnoj svetlosti zna mnogo, ali sigurno ne sve, pa će se još mnoga naučna istraživanja u budućnosti baviti ovom misterioznom i zadivljujućom pojavom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.