Oprez: Panika zbog hit aplikacije, da li ste i vi dali podatke i fotografije Rusima?

Trenutno najpopularnija aplikacija u svetu, FaceApp, izgleda krije mračnu tajnu i zbog nje su ugroženi podaci miliona korisnika širom sveta.

When these actors grow old#FaceApp pic.twitter.com/HeyxoHah8i

— 9GAG (@9GAG) July 17, 2019

Hit aplikacija uz koji za tren oka možete da ostarite, da se podmladite, promenite boju kose ili čak promenite pol, koristi veštačku inteligenciju kako bi obradila vašu fotografiju i promenila vaš izgled na prilično realističan način.

Međutim, pravnica Elizabet Pots Vajnstin tvrdi da aplikacija nije tako bezazlena. Na Tviteru je upozorila na uslove korišćenja aplikacije, na koje svi korisnici moraju pristati ako žele da je koriste.

If you use #FaceApp you are giving them a license to use your photos, your name, your username, and your likeness for any purpose including commercial purposes (like on a billboard or internet ad) — see their Terms: https://t.co/e0sTgzowoN pic.twitter.com/XzYxRdXZ9q

— Elizabeth Potts Weinstein (@ElizabethPW) July 17, 2019

„Ako koristite FaceApp, dajete im dopuštenje da koriste vaše fotografije, ime, korisničko ime i vaš izgled za bilo koju svrhu, uključujući komercijalne svrhe, poput bilborda ili oglasa na internetu“, napisala je.

Podelila je i upozorenje Skota Budmana.

„Svakih nekoliko godina FaceApp se opet pojavi. Zabavan je. Privlači ljude. Ali i čuva vaše lice, zajedno s nekim vašim privatnim podacima. Pazite“, napisao je

Džejms Vitli, strateg iz britanske tehnološke kompanije Digitas, objavio je deo uslova korišćenja na svojoj Tviter stranici. „Dajete FaceAppu trajnu, neopozivu… besplatnu… licencu za korišćenje, reprodukciju, modifikovanje, adaptaciju, objavljivanje, prevođenje, kreiranje derivativnih radova, distribuisanje, javno izvođenje i pokazivanje vašeg korisničkog sadržaja i bilo kakvog imena, korisničkog imena ili bilo kakve sličnosti koju ste pružili u vezi s vašim korisničkim sadržajem u svim medijskim formatima i kanalima koji su sada poznati ili će biti kasnije razvijeni, bez kompenzacije vama“, stoji u citatu.

Oni koji instaliraju aplikaciju i prihvate uslove njenog korišćenja, FaceAppu daju „stalnu, neopozivu, besplatnu i univerzalnu“ dozvolu da vaše fotografije i podatke mogu koristiti kako god žele. Prema nekim upozorenjima, čak i ako ste aplikaciji odbili dati pristup fotografijama koje se nalaze na vašem uređaju, ona im može pristupiti.

One koji se boje krađe podataka naročito uznemiruje činjenica da je njen kreator Rus Jaroslav Gončarov, bivši inženjer Majklrosofta i Yandexa. Forbs ipak ističe da prema poslednjim saznanjima vaši podaci i slike ne odlaze u Rusiju.

Naime, stručnjak za bezbednost na internetu poznat kao Eliot Alderson (pravog imena Baptist Robert) skinuo je aplikaciju i utvrdio da ona na server učitava samo one slike koje joj priložite. Taj se server ipak ne nalazi u Rusiji, već u Americi. Serveri za FaceApp.io nalaze se u Amazonovim centrima u Americi. Zasad nije poznato koliko zaposleni u FaceApp, koji se pak nalaze u Rusiji, imaju pristupa podacima korisnika, prenosi Index.

New – why FaceApp isn't an obvious threat to your privacy:https://t.co/rIIU0qw8uK

For anyone worried about the Russian angle, I get the concern, but they're using a lot of American-hosted infrastructure, especially Amazon.

— Thomas Brewster (@iblametom) July 17, 2019

Međutim, činjenica je da FaceApp popravlja svoje algoritme na fotografijama koje korisnici učitaju.

Ovaj aplikacija još jedna u nizu onih koje pokazuju koliko informacija ljudi dobrovoljno daju na internet koristeći „besplatnu“ uslugu. Eksperti upozoravaju da to može biti opasno u društvu koje sve više zavisi od računarske tehnologije.

„Vaše lice je sada vrsta autorskog prava (copyrighta) i morate biti zaista oprezni oko toga kome dajete pristup svojim biometrijskim podacima. Ako počnete to da radite često, u budućnosti, kada koristimo svoje lice da pristupimo stvarima, na primer novcu i kreditnim karticama, onda će to značiti da smo dali svoje ključeve drugima“, smatra stručnjak za poslovnu tehnologiju i futurista, Stiv Samartino.

Nije zgorega podsetiti i na slučaj dosad verovatno najveće krađe ličnih podataka korisnika Fejsbuka, od strane britanske kompanije Cambridge Analytica. Ta kompanija došla je do podataka čak 87 miliona korisnika te društvene mreže i to preko naizgled bezazlenog psihološkog upitnika koji je sprovodio saradnik Cambridge Analytice, ruski profesor sa Univerziteta Kembridž, pod izgovorom da sprovodi akademsko istraživanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.