Paradajz kao lek

Britanski i holandski naučnici su, zajedničkim snagama, zdravi paradajz učinili još zdravijim. Genetskom modifikacijom je postignuto da se količina grupe jedinjenja u kori paradajza, koja nosi naziv flavonoli, poveća za čak 78 puta.

Ova su jedinjenja poznata kao antioksidansi, odnosno dokazana je njihova moć da neutrališu dejstvo supstanci koje u telu oštećuju tkiva i učestvuju u procesu starenja. Njihovim dejstvom nastaju tumori, a pomenuta jedinjenja iz paradajza bi mogla da tako nešto spreče, ali da preventivno deluju i kod bolesti srca i krvnih sudova.

U prvoj fazi je tim naučnika uočio enzim koji upravlja sintezom flavonola, a zatim je i otkriven gen koji pospešuje produkciju ovih jedinjenja. Unošenjem gena u koru paradajza, dobijena je genetski modifikovana vrsta koja bi mogla da sprečava, ali i leči pomenute bolesti.

Pire i kečap dobijeni od izmenjenog paradajza takođe sadrže velike količine flavonola, mnogo veće od proizvoda nastalih iz običnih sorti. Na taj način, ističu naučnici, bi mogla i pica da postane zdravija. Bez obzira na dokazano korisno dejstvo jedinjenja u vrsti nastaloj genetskom modifikacijom, Sara Stener (Sara Stanner), iz Britanske nutricionističke fondacije, upozorava da još uvek traju polemike oko štetnosti genetski modifikovane hrane i preporučuje svima da, umesto „super-vrsta“, koriste prirodne proizvode. „Isti efekat je moguće postići i redovnim uzimanjem voća i povrća koji nisu genetski izmenjeni“, podseća ona.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.