Posle 10 godina, nova verzija MP3 standarda

Gotovo deceniju star (što se u svetu softvera može smatrati zaista dubokom starošću), format MP3 za digitalno snimanje i reprodukciju zvuka, nedavno je doživeo reviziju, tako da sada ima dvaput veću brzinu kompresije za isti kvalitet zvuka, iz čega proizilaze brojne, za korisnike izuzetno pogodne, posledice. O njima u nastavku teksta.

Thomson Multimedia i Fraunhofer Institute, koji stoje iza izvornog formata MP3, predstavili su nedavno na lokaciji RCA.com koder i dekoder (kodek) za format MP3pro, naslednik čuvenog formata komprimovane muzike, koji je omogućio veliki uzlet muzičkoj industriji, dalji razvoj multimedijalnosti savremenih operativnih sistema, čitavu novu granu hardverske industrije, ali i poplavu piratizovane muzike i jedan od najjačih udaraca konceptu intelektualne svojine, koji je jedan od ugaonih kamenova zapadne ekonomske doktrine.

Prema rečima Dejva Arlanda, predstavnika Thomson-a, nova verzija postiže “jednak ili bolji” kvalitet zvuka u odnosu na format Windows Audio 8, adut Microsoft-a. On kaže da MP3pro “dramatično poboljšava kvalitet zvuka u smislu bitske brzine”. MP3pro fajl daje, tako, pri brzini od 64 kilobita u sekundi (kb/s) kvalitet zvuka približan zvuku sa kompakt diska, što je skoro jednako kvalitetu zvuka kod aktuelne verzije formata Windows Audio, dok je fajl upola manji od onog koji se dobija primenom standardnog MP3 formata – muzički MP3 fajl snimljen brzinom od 128 kb/s (brzina starog formata) za svaki minut snimka zahteva oko 1 MB prostora, dok novi kodek omogućuje snimanje dva minuta muzike po megabajtu bez gubitka na vernosti reprodukcije.

Arland kaže da je prvobitni MP3 kodek eliminisao neke visoke tonove kako bi sprečio greške pri snimanju manjim brzinama. Zvuk koji se na taj način dobijao je više podsećao na snimak sa trake negoli sa CD-a, dok MP3pro za snimanje koristi dva traga – jedan isti kao i kod starog MP3, a drugi samo za tonove visoke frekvencije. Na taj način, MP3pro poboljšava visokofrekventni odziv, tako da se viši tonovi sada bolje razaznaju.

Novi kodek je kompatibilan sa prethodnim MP3 player-ima, tako da će MP3pro player moći da reprodukuje MP3pro snimke. Postojeći MP3 player-i neće, međutim, moći dobro da reprodukuju visoke tonove MP3pro fajlova jer stari čitači nisu u stanju da protumače novi, sekundarni visokofrekventni trag.

Prema Arlandovim rečima, MP3 player-i su ugrađeni u 12 miliona prenosivih uređaja i oko 120 miliona personalnih računara, a Thomson trenutno vodi pregovore sa nekoliko kompanija da koriste novi format u svojim player-ima i na sajtovima sa kojih se preuzima muzika. Arland dodaje: “Blizu smo zaključivanju nekoliko ugovora, ali je još uvek rano govoriti o pojedinostima”. Licenca za novi kodek koštaće proizvođače oko 7,5 dolara po uređaju.

Još jedna bitna tema je upravljanje digitalnim autorskim pravima (Digital Rights Management, DRM), mehanizam kojim se omogućuje da distributer fajlova, prema navedenom standardu, formira svoju politiku zaštite autorskih prava i ograniči ili onemogući neovlašćeno umnožavanje. MP3 fajlovi nemaju tu vrstu zaštite, a za sada nije ugrađena ni u MP3pro. Među razlozima zahvaljujući kojima je MP3 dostigao toliku popularnost, prestigavši druge formate, upravo je i činjenica da on nema zaštitu od kopiranja – ta činjenica dovela je i do velikih moćnog sektora diskografske industrije sa web sajtovima koji su omogućavali razmenu muzičkih fajlova (poput Napster-a). Cela situacija okončala se protivno prvobitnim očekivanjima i pomalo paradoksalno: Windows Audio i RealAudio (format RealNetworks-a) dobili su na popularnosti kod mnogih mrežnih muzičkih distributera, dok je MP3 izgubio.

MP3 je, ipak, uspeo da se nametne kao neka vrsta standarda za muziku na Internetu, ali je stekao i neslavan epitet sinonima za muzičku pirateriju. Arland tim povodom kaže: “Smatram da restrikcije u pogledu sadržaja moraju postati deo života. Ne treba ni da naglašavam da i mi lako možemo da dodamo DRM zaštitu”, dodajući da je Thomson razmišljao o tome da je ugradi još u prvoj verziji, ali je ipak odlučio da malo pričeka: ”Nismo videli razlog zbog kojeg bismo to odmah uradili, jer ni muzičke kompanije nisu nagovestile šta imaju nameru da preduzmu”.

Sve u svemu, format MP3pro pojavio se u pravom trenutku da ponovo ustalasa pomalo ustajalu atmosferu u ovoj sferi industrije: Windows Audio je ponudio fajlove snimljene na 64 kb/s sa vrlo kvalitetnim zvukom, nastojeći da na taj način pridobije korisnike koji na svojim prenosivim uređajima koriste MP3 fajlove koji snimaju na 128 kb/s. Na ovaj način, Thomson i Fraunhofer su Microsoft-u izbili taj adut iz ruku, a nije za zanemarivanje ni relativno visoka cena fleš memorije koja se pretežno upotrebljava u prenosivim MP3 čitačima – kartica sa 32 MB u maloprodaji košta oko 50 dolara. Viši stupanj kompresije, stoga, udvostručuje upotrebnu vrednost iste količine fleš memorije, pošto će ljubitelji muzike, uz zadržavanje (pa čak i poboljšanje) kvaliteta zvuka, sada moći da, po istoj ceni (što se hardvera tiče) u svoje player-e smeste duplo više muzike.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.