U trendu

Prirodni čistači (II deo)

ARABIDOPSIS THALIANA

Arabidopsis thaliana je daleki rođak kupusa, nastao kombinovanjem gena iz bakterije E. coli i soje koji ima sposobnost da apsorbuje arsen iz zemljišta i skladišti ga u svojim listovima. Na taj način, odstranjivanje arsena postaje lako i jeftino, i zamenjuje grubu metodu iskopavanja zatrovanog zemljišta i dublje ukopavanje na nekom drugom mestu, čime se problem suštinski ne rešava.

SHEWANELLA

Shewanella je bakterija koja ima zanimljivu prirodnu osobinu – umesto kiseonika, ona „udiše“ teške metale, poput uranijuma i hroma, i pretvara ih u čvrstu materiju koja se lako može sakupljati. Bakterija živi u rekama, pa je njena sposobnost posebno zanimljiva kada se ima u vidu da je čiste i zdrave vode u svetu sve manje. Sposobnostima bakterija da prerađuju toksine naučnici se bave već duže vreme, i u nekim slučajevima su uspeli i da izvrše genetske modifikacije koje poznate vrste bakterija pretvaraju u čistače.

Istraživači na Univerzitetu Južnog Ilinoisa pronašli su način da „nateraju“ 40 vrsta poznatih bakterija da se hrane otrovnim materijama i, na taj način, vode računa o čovekovoj sredini. Neke od bakterija čak mogu i da pretvaraju otrovne materije u običnu kuhinjsku so! Pri tom, „mikročistačima“ nisu potrebni ni vazduh ni svetlost kao dodatni izvori energije ili uslov opstanka. Toksični otpad uglavnom se nalazi u sredinama gde nema svetlosti ili kiseonika, kao što su unutrašnjost zemlje ili podzemne vode. Eksperimenti su izvršeni sa supstancom koja se zove perhlorat i nusproizvod je u proizvodnji municije. Visokootrovni beli prah dospeva u podzemne vode i do danas je bilo nemoguće uništiti ga i otkloniti opasnost po okolinu. Bakterije ovu supstancu transformišu u kuhinjsku so, ali i rade nešto što nijedan drugi živi organizam ne može: u toku procesa proizvode kiseonik, i to bez prisustva svetlosti.

Istraživači ističu važnost otkrića ne samo u oblasti ekologije već i u proizvodnji kiseonika. Pošto bakterijama ne treba svetlost, one mogu da proizvode kiseonik u nekoj vrsti zatvorenog sistema. Njihova moć produkovanja kiseonika mogla bi biti iskorišćena u rudnicima ili šatlovima na svemirskim misijama. Istraživački tim u sledećoj fazi želi da ispita mogućnost razgradnje radioaktivnog otpada, kao što je metal uranijum. Američko Ministarsto odbrane i energetike uložilo je više od milion dolara u dalja istraživanja. Nuklearni otpad je veliki problem sa kojim se američko društvo suočava: za sada su registrovana 53 lokaliteta na koja su odlagane opasne supstance, a tokom 1999. godine za potrebe uništavanja radioaktivnog otpada potrošeno je preko 52 milijarde dolara.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.