Prva rektorka inženjer u SAD: Uspešna sam zbog obrazovanja u Srbiji (video)

Zorica Pantić je prva žena inženjer na čelu jednog tehničkog fakulteta u Americi. Grad Boston odao joj je priznanje rezolucijom kojom se 9. maj proglašava njenim danom. Ova uspešna naučnica poslednjeg dana maja povukla se sa mesta rektora Ventvort instituta za tehnologiju u Bostonu.

Boston u Masačusetsu je grad studenata i dom nekih od najpoznatijih američkih univerziteta od Harvarda do MIT-a (Masačusetskog Instituta za tehnologiju). Među 35 gradskih univerziteta i koledža, sve poznatiji je Ventvort Institut tehnologije, osnovan 1904. godine. Njegov rektor je 2005. postala Zorica Pantić, kao prva žena inženjer u SAD na takvoj poziciji.

„I ja se čudim kako ih nije bilo pre. Kad sam došla prvi put u Ameriku i pitaju me čime se bavim – kažem ja sam inženjer, svi kažu – o, žena inženjer. Ja kažem – pa šta, samo sam inženjer, zato što sam rasla u drugoj sredini, u Srbiji je u to vreme to bilo normalno a i sada je, dok je u Americi relativno retko da žene budu inženjeri“, kaže Zorica Pantić.

Tokom 14 godina rada, Pantić je Ventvort iz malog koledža pretvorila u nacionalno poznati univerzitet. Uvedeno je 17 novih fakultetskih programa uključujući postdiplomske studije, zahvaljujući čemu je institut dobio status univerziteta. Danas, (prema podacima Vol Strit Džurnala) Ventvort spada u najboljih 15 odsto fakulteta u Americi za inženjerstvo. Njegov program za menadžment u građevinarstvu rangiran je kao prvi u zemlji, a program za arhitekturu kao četvrti.

„Ja mogu da kažem da sam bila uspešna ovde zato što sam imala dobro obrazovanje iz Srbije. Završila sam Elektronski fakultet u Nišu uključujući i doktorat, a onda došla u Ameriku na Fulbrajtovu stipendiju za post-doktorska istraživanja“, priseća se rektorka Pantić.

U njenoj biografiji takođe piše i da je dekan i osnivač Fakulteta za inženjerstvo na Univerzitetu Teksasa u San Antoniju, kao i profesor i direktorka Škole za inženjerstvo na državnom univerzitetu u San Francisku.

Članica Savetodavnog odbora Ventvorta Kristin Kevil ističe da je Pantić njen lični uzor i inspiracija svim ženama u nauci.

„Zorica je oličenje američkog sna. Kao osoba, ona je brižna, divna, pristupačna, voli da deli znanje i radi za druge. Te kvalitete koristi u svom liderskom stilu i proizvodi sjajne rezultate. Zapravo, naš guverner je na nedavnoj ceremoniji to lepo rezimirao, rekao je da je Zorica dar Ventvortu i blagoslov za Masačusets“, kaže Kristin Kevil.

Tokom mandata Zorice Pantić, budžet univerziteta je udvostručen, investirano je u najsavremeniju opremu a broj studenata je sa tri i po hiljada porastao na četiri i po. Za rektorku je posebno važno što je procenat studentkinja porastao sa 16-18 na 22 odsto. Iako je taj odnos i dalje nesrazmeran, ona ističe da se u Americi danas više radi na regrutaciji devojčica u takozvana STEM polja – nauku, tehnologiju, matematiku i inženjerstvo.

„Mi mnogo radimo na tome, radimo sa devojčicama izviđačima, girl scouts, one su možda peti, šesti razred osnovne škole. Dovedemo ih ovde da malo nauče šta je to inženjerstvo i da budu uzbuđene oko toga šta mogu da urade kao inženjeri, objašnjava naša sagovornica.   Za devojčice je veoma važno da vide i primer uspešnih žena u STEM-u“, ističe studentkinja Alisa Valis.

„Brojna istraživanja pokazuju koliko je za devojčice i žene koje žele da se bave naukom i tehnologijom važno da imaju uzor. Predsednica Pantić je definitivno bila to za nas. Jer, dolazite u školu u kojoj su 80 odsto studenata muškarci, ulazite u polje gde 90 odsto čine muškarci, ali predsednica vašeg kampusa je žena – to samo pokazuje da žene u tehnologiji mogu sve. I to je poruka za sve koji dođu u ovu školu, ne samo za žene, to je poruka koje je potrebna i muškarcima“, rekla je studentkinja Alisa Valis.

„Broj studenata je značajno porastao, a povećan je i procenat studentkinja od kada je ona postala predsednica ove škole i te statistike mnogo znače. Učinila je mnogo za našu školu. A kod žena u STEM-u vrlo je značajno što devojke sada dobijaju više stipendija u nauci“, ističe student Adrijan Budusing.

Njegov kolega Kevin Kosta kaže da je tokom pet godina studija video pet godina rada dekanke Pantić i da je Ventvort za to vreme postao drugačije mesto.

„Ona je uradila mnogo toga, obezbedila je izgradnju nove zgrade, prve u skoro 40 godina“, dodaje Kosta.

I studente i studenktinje Ventvortu privlači dobra reputacija, kao i podatak da 98 odsto njih pronađe dobro plaćen posao u roku od šest meseci posle diplomiranja. Pantić je posebno radila i na tome da obezbedi stipendije i priliku za školovanje talentovanim mladima iz siromašnijih porodica.

Kao nekadašnji docent Elektronskog fakulteta u Nišu, Pantić je deo uvek aktuelne statistike o srpskim naučnicima koji postižu uspehe, ali i ostaju da žive u inostranstvu. Da li sebe vidi kao deo „odliva mozgova“ ili ambasadora svoje zemlje?

„Ja mislim da je kombinacija oba. Ja sam isto tako gledala sebe kao ambasadora svoje zemlje jer kada sam došla u Ameriku na stipendiju za postdoktorska istraživanja, osećala sam da predstavljam svoju zemlju i da moram da se pokažem i dobro radim, tako da, u neku ruku – jeste, ja sam i ambasador svoje zemlje“, objašnjava Pantić.

Ranije ovog meseca, Ventvort je održao ceremoniju u čast Zorice Pantić na kojoj je deo Instituta dobio njeno ime. I dok se njeno blistavo poglavlje u Ventvrotu zatvara, počinje novo – Pantić nastavlja da radi u savetodavnih odborima nekoliko kompanija, jer smatra da i tu može da ostavi svoj trag. Za njom na univerzitu ostaje i jedna posebna stipendija – za talentovane mlade ljude iz Srbije ili srpskog porekla.

Autor:Helena Đorđević (VOA)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.