Psihoterapija na virtuelnom kauču

Na Internetu možete da ćaskate, kupujete, prodajete, učite, tražite posao, gledate filmove, slušate muziku, tragate za najsvežijim informacijama. Ali, možete da potražite i psihijatrijsku pomoć i zakažete seansu, koja se odvija u chat-sobi zaštićenoj lozinkom. Ovakav vid medicinske pomoći nudi sajt CyberAnalysis.com, realizovan na osnovu ideje koja je potekla od britanskog psihijatra Dr. Russell-a Razzaque-a. On je i okupio tim psihoanalitičara koji nude svoje usluge u realnom vremenu, susrećući se sa pacijentima u chat-sobi. Seansu je potrebno ranije zakazati, ona traje 55 minuta, a suma koju treba uplatiti putem kreditne kartice iznosi 65 dolara.

Kome je namenjena ovakva psihoterapija? Doktor Razzaque objašnjava da je ovakav način pogodan za one koji su previše zauzeti, bolesni ili toliko stidljivi da im ne prija susret „oči u oči“. Mnogi od posetilaca ovog sajta su „novajlije“ u svetu psihoanalize i pomenuti doktor tvrdi da se većina njih nikad i ne bi odlučila na odlazak kod psihoterapeuta. Na ovaj način je „probijanje leda“ mnogo lakše, prvi korak je mnogo bezbolniji. Još jedna od prednosti je ta da se pacijenti mnogo brže „otvaraju“ i da često već pri prvom susretu razgovaraju potpuno iskreno i bez distance koja je karakteristična za fizičke susrete. U slučaju klasične psihoterapije, period koji je potreban za ostvarivanje potpuno otvorenog odnosa u proseku zahteva 7 do 8 terapija, a može da bude i duži.

Ipak, bez obzira na navedene prednosti cyber-terapije, mnogi su psihoanalitičari skeptični prema ovakvom pristupu. Jedan od njih je i Storm King iz SAD koji takođe koristi Internet u svojoj praksi. Ali, njegov pristup je ograničen na mogućnost da potencijalni pacijent popuni online-upitnik koji on analizira, a zatim daje savet i upućuje osobu na moguće rešenje i vid klasične psihoterapije. Doktor King ističe da je direktan kontakt nezamenljiv i da za terapeuta nija važno samo ono što pacijent govori, već i kako govori, kako se ponaša i kakvi su mu gestovi i pokreti. U slučaju online-terapije on ističe opasnost od preteranog poverenja u ono što pacijent piše – postoji velika razlika između onoga što govorimo i onoga što pišemo. Kada je chat-ovanje, odnosno pisanje u pitanju, uvek postoji mogućnost da osmislimo šta ćemo i kako da napišemo, znači mogućnost da svoje misli sredimo, racionalizujemo, oblikujemo. Zato i doktor King ističe činjenicu da analitičari koji sprovode online-tretmane moraju da budu i specijalno obučeni za analizu pisanog materijala.

I Francuskinja Anne Solenn Le Bihan smatra da je Internet-psihoterapija prosto nemoguća. Ona je analitičar koji radi na psihijatrijskoj klinici, ali i na sajtu PsychoNet.fr, preko koga kontaktira sa pacijentima. Sama kaže da se ne usuđuje da sprovodi bilo kakvu online-terapiju, jer je to – prosto nemoguće. Njen rad na web-u se ograničava na uzimanje osnovnih podataka i upućivanje pacijenata na ustanovu koja može da im pruži pravu, stručnu pomoć.

Bez obzira da li je novi pristup psihoterapiji efikasan ili ne, nove kovanice su tu: cyber-terapija i e-terapija.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.