Psovanje je dobro za zdravlje?

Nova naučna istraživanja pokazala su da psovanje može da bude dobro za vaše zdravlje, to jest da psovke mogu da imaju važnu ulogu pri smanjenju bola. U studiji objavljenoj u časopisu NeuroReport psiholozi su merili koliko dugo studenti mogu da izdrže s rukama uronjenim u hladnu vodu. Tokom testiranja ispitanicima su rekli da psuju po ličnom nahođenju i izboru, odnosno da ponavljaju neutralne reči. Rezultati su pokazali da su studenti koji su psovali uspeli izdrže čak 40 odsto duže s rukama potopljenim u hladnu vodu u odnosu na one koji su ponavljali neutralne reči.
Iako se psovanje obično doživljava kao znak lošeg vaspitanja, neobrazovanja i loše sposobnosti izražavanja, ovi rezultati otkrivaju da ono ne mora biti isključivo loše. "Psovanje je toliko uobičajena reakcija na bol da mora da postoji neki značajniji razlog zbog kojeg to činimo", rekao je vođa ove studije, psiholog Ričard Stivens (Richard Stephens) s Univerziteta Kili (Keele University) u Velikoj Britaniji. Na koji način psovanje olakšava bol još nije u potpunosti razjašnjeno, međutim, naučnici veruju da je u taj proces uključena emocionalna funkcija mozga.
Ranija istraživanja pokazala su da, za razliku od uobičajenog govora, koji koristi nekoliko milimetara površinskog dela leve polovine mozga, psovke aktiviraju evoluciono starije strukture u dubljim delovima desne polovine mozga. Jedna od tih struktura je i takozvana amigdala – skup nervnih ćelija u obliku badema, čija je aktivnost često praćena ubrzanjem otkucaja srca i manjom osetljivošću na bol. Novo istraživanje pokazalo je da je studentima koji su psovali srce kucalo brže, što je znak da se aktivirala amigdala. Neki stručnjaci veruju da je ovaj proces sličan reakciji životinje na iznenadan bol, koji kod njih izaziva burne i glasne reakcije kojima se pripremaju za odbranu i zastrašuju mogućeg napadača.
Psiholog Timoti Džej (Timothy Jay), koji istražuje psovke već 35 godina, kaže da su one više od obične agresije. "One nam omogućavaju da oslobodimo, to jest izrazimo ljutnju, zadovoljstvo, iznenađenje i sreću. One su kao automobilska sirena, njima možemo da obavimo mnoge stvari, a ugrađene su u naš organizam", rekao je Džej. Ipak, stručnjaci ističu da psovke čestom upotrebom gube svoju emocionalnu snagu. Zato preporučuju da ih "štedimo" za situacije u kojima su zaista neophodne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.