Siromašni su sve gojazniji

Rezultati istraživanja sprovedenih u 37 zemalja u razvoju, uključujući Kinu, Brazil i Indiju, otkrili su dramatičan porast gojaznosti među osobama koje ni po čemu ne mogu biti smatrane "prehrambeno privilegovanim". Godinama je među dijetetičarima vladalo uverenje da je gojaznost "privilegija" ljudi koji žive u bogatim zemljama kao što su SAD, Kanada, Britanija, Nemačka i Japan.
Suprotna logika vladala je u zemaljama u razvoju, u kojima su gojazni bili samo bogati, dok sirotinja nije imala dovoljno ni da se prehrani. Najnovija istraživanja u SAD i Brazilu pokazala su da se siromašni i nedovoljno obrazovani u svetu sada sve češće bore s gojaznošću, koja povećava rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa, nekih vrsta kancera i drugih zdravstvenih problema.
"U mnogim siromašnijim zemljama, gojaznost već predstavlja veću opasnost od pothranjenosti", tvrdi doktor Bari Popkin, nutricionista sa Univerziteta Severne Karoline i jedan od autora istraživanja koje je objavljeno u časopisu Nature. "Širom sveta, teret gojaznosti naglo počinju da nose siromašne i manje obrazovane osobe, čak i u mnogim zemljama u razvoju za koje nikada nismo mogli da pretpostavimo da će se suočiti s tim problemom", kaže Popkin.
On je s grupom saradnika Univerziteta Severne Karoline i istraživačima na Univerzitetu Sao Paulo u Brazilu analizirao podatke dobijene od blizu 150.000 žena starih između 20 i 40 godina. Problem s gojaznošću među siromašnima prisutan je u zemljama koje po stanovniku imaju bruto nacionalni proizvod iznad 2.500 dolara, istaknuto je u ovoj studiji.
"Manje naporni poslovi, u kojima se sagoreva manje kalorija, kao i relativno niske cene hrane najveći su krivci za porast broja obolelih od gojaznosti", ocenio je Popkin. Po njegovom mišljenju, drugi faktori koji doprinose gojaznosti jesu neznanje, zdravstvena neobrazovanost i nedostatak novca da bi se nabavljala skuplja ali zdravija hrana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.