Srpska platforma za sajber-bezbednost

Srbiju je zaobišao virus koji je prošlog meseca zarobio računarske sisteme u više od 100 zemalja, ali nećemo čekati novi sajber-armagedon da bismo razvili svest o potrebi zaštite informacionih sistema. Juče je na konferenciji, koju je sa partnerima organizovala misija OEBS-a, predstavljena srpska „Neksus” platforma kao okvir za sajber-bezbednost putem javno-privatnog partnerstva. Ona treba da omogući saradnju između državnih institucija, kompanija i društva u celini s ciljem razmene znanja, izgradnje kapaciteta državnih institucija i ostalih aktera i podizanja svesti i kulture o informacionoj bezbednosti.

– Ovo pitanje nije vezano za državne granice i ne mogu ga efikasno rešavati pojedinačne države. Mi možemo da poredimo 57 praksi i nađemo šta je najbolje za neku zemlju – ocenio je šef misije OEBS-a u Beogradu, ambasador Andrea Oricio.

Direktor „Majkrosofta” Željko Vujinović naglasio je da naši životi i te kako zavise od digitalnih servisa i njihove dostupnosti.

– Preti opasnost od zloupotrebe informacija kao jednog od danas najbitnijih resursa, ali i nedostupnost servisa takođe ima visoku cenu. Najbitnija je podrška države ovoj temi, da budemo spremni na preventivne mere. Na internetu ništa nije 100 posto sigurno, ali mi naše sisteme umemo da zaštitimo i razmena informacija između svih učesnika u IT svetu je bitna – rekao je Vujinović.

Melisa Hatavej, bivša koordinatorka za sajber-pitanja u dve prethodne američke administracije (Buš i Obama), iznela je stav da nijedna zemlja nije spremna za sajber-izazove i da moramo proaktivno da reagujemo jer ekonomska budućnost sveta zavisi od interneta kojem se može verovati. Veća povezanost vodi većem privrednom rastu (porast BDP od četiri do 10 odsto), ali samo ako su infrastruktura i uređaji bezbedni tako da sajber-bezbednost treba shvatiti kao „porez na rast”.

Karmen Gonsalves, iz holandskog odeljenja za sajber-politiku, rekla je da je njihova ekonomija u velikoj meri zavisna od interneta i zbog toga veoma ranjiva. Veliki napad iz 2011. bio je poziv na buđenje i opomena da moraju da ojačaju međunarodnu saradnju, jer je napad došao spolja.

– Sajber-bezbednost nisu samo tehnička pitanja. Moramo da utičemo i na ponašanje loših aktera, da ih odvratimo od aktivnosti koje nam ugrožavaju ekonomsku i političku stabilnost. Međunarodni zakon bi trebalo da reguliše i sajber-domen – dodala je Gonsalvers.

Za Melisu Hatavej, koja danas savetuje vlade raznih zemalja u domenu sajber-bezbednosti, ključno je obrazovanje.

– Obami sam savetovala široku kampanju. Da se ja pitam, unajmila bih „Dizni” da je sprovede. Svaki njihov uspešan film je videlo više od 100 zemalja, a pesme i poruke pamte i roditelji i deca – rekla je juče na skupu.

Kao uspešne primere privatno-javnog partnerstva u SAD ona je navela finansijski sektor, koji aktivno razmenjuju informacije u cilju veće bezbednosti. U Izraelu je veoma snažno partnerstvo u oblasti inovacija. Vlada pomaže inovativnim kompanijama da se probiju na tržištu i da ulažu u druge zemlje.

Na koga bi Srbija mogla da se ugleda i da li vredi kopirati tuđa iskustva?

– Od svake treba uzeti ono najbolje. Oblast inovacija od Izraela. Neke druge zemlje jačaju kapacitete sudstva i policije, dok Japan obučava 50.000 ljudi na tehničkim univerzitetima – rekla je gošća iz SAD.

Na pitanje da li je u oblasti sajber-bezbednosti, koja sve više postaje geopolitičko pitanje, nužno zauzeti stranu, Melisa Hatavej je odgovorila:

– Mislim da treba da stanemo na stranu onih zemalja koje pomažu da imamo bezbedan i otporan internet i infrastrukturu. Ne Amerika protiv Rusije, nego kako da zajedno doprinesemo većoj bezbednosti nečega što svi koristimo. Trenutno nema poverenja među zemljama. „Huavej” je kineski, „Kasperski” ruski, a „Majkrosoft” i „Gugl” američki. To je problem za sajber-bezbednost. Manjak poverenja je uvek problem – rekla je za „Politiku”.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.