Velika EKSPLOZIJA meteora (foto, video)
Vatrene lopte poput ove se očekuju dva do tri puta u sto godina…
NASA scientists identified 🔍 the second possible meteor impact crater 🕳 found under one of Earth’s ice sheets. The two craters are only about 114 miles apart, but could have been caused by two different meteorites ☄️☄️https://t.co/vUyI6AKuhg pic.twitter.com/JTKs0Hl8D0
— NASA Earth (@NASAEarth) February 17, 2019
Velika vatrena lopta eksplodirala je u Zemljinoj atmosferi u decembru, navodi NASA.
U pitanju je druga po veličini eksplozija u poslednjih 30 godina, a najveća otkako je vatrena lopta uočena iznad Čeljabinska u Rusiji pre šest godina.
Sod being an astronaut.
I want to be a PLANETARY DEFENCE OFFICER @NASA!!
Also, a huge meteor exploded in our atmosphere releasing ten times the energy of an atomic bomb. But whatever.
Planetary. Defence. Officer.
GodDAMN.#PlanetaryDefenseOfficer #NASA pic.twitter.com/ALwApa378w
— Dave Scullion (@The_Scullion) March 18, 2019
Meteor je mahom prošao nezapaženo, jer je eksplodirao iznad Beringovog mora.
Svemirski projektil je eksplodirao deset puta većom jačinom od atomske bombe koja je pogodila Hirošimu.
From @NASA_ICE, cool news that a possible crater caused by a meteor impact lies buried under more than a mile of ice in Greenland. At more than 22 miles wide, it would be the 22nd largest impact crater ever found on Earth. https://t.co/CkwWs6FrqG pic.twitter.com/JdPqMG3KdB
— NASA Asteroid Watch (@AsteroidWatch) February 11, 2019
Lindli Džonson, oficir za planetarnu zaštitu, izjavio je za BBC da se ovakve vatrene lopte očekuju dva ili tri puta na svakih sto godina.
Asteroid je 18. decembra, oko podneva po lokalnom vremenu, proleteo kroz atmosferu brzinom od 32 kilometara u sekundi, pri padu pod uglom od sedam stepeni.
Prečnika nekoliko metara, meteor je eksplodirao 25.6 kilometara iznad Zemljine površine, oslobađajući energiju od 173 kilotona.
The crater isn’t confirmed as a meteor impact yet – that takes further research – but it looks very likely that it is one. This discovery shows how @NASA’s ongoing study of our home planet helps us understand how it interacts with the space around us. https://t.co/lGL9yMPHx1 pic.twitter.com/ZSnVhSEYPE
— NASA Ice (@NASA_ICE) February 11, 2019
„To je činilo 40 odsto energije oslobođene u Čeljabinsku, ali sve se dogodilo iznad Beringovog mora, pa nije imalo isti efekat ni pokrivenost u vestima“, rekla je Keli Fest, menadžerka programa za posmatranje objekata u blizini Zemlje.
„To je još jedna linija naše odbrane, velike količine vode na planeti.“
Težak zadatak
Vojni sateliti su zabeležili eksploziju prošle godine. Američke vazduhoplovne snage su obavestile NASA o eksploziji.
Doktor Džonson je izjavio da je vatrena lopta prošla nedaleko od rute komercijalnih letova između Severne Amerike i Azije.
Istraživači proveravaju među avio kompanijama, kako bi utvrdili da aktivnost slučajno nije zabeležena.
Kongres je 2005. godine zatražio od američke svemirske agencije da do 2020. otkrije 90 odsto asteroida prečnika 140 metara koji se nalaze u blizini Zemlje.
Objekti ove veličine se nazivaju „problemima bez pasoša“, jer mogu da nanesu štetu čitavim regijama ukoliko dođu u kontakt sa Zemljom. Ali naučnici procenjuju da će im biti potrebno još 30 godina da ispune ovaj zahtev Kongresa.
Onog trenutka kada je objekat otkriven, NASA ima zadatak da izračuna gde bi potencijalni udarac mogao da se dogodi, na osnovu preciznog proučavanja orbite.
Poboljšan nadzor
Ali poslednja eksplozija iznad Beringovog mora je dokaz da meteori mogu da se obruše bez upozorenja, što govori o neophodnosti poboljšanog nadzora.
Nova tehnologija se neće oslanjati samo na teleskope sa tla, već i na opservatorije koje se nalaze u svemiru.
Cilj misije je da se lansira teleskop NeoKam, koji bi mogao da otkriva i kategoriše potencijalno opasne asteroide prečnika većih od 140 metara.
Doktorka Ejmi Majnzer, glavna naučnica na projektu NeoKam kaže da je „ideja da se što više približimo cilju pronalažanje 90 odsto asteroida u Zemljinoj blizini.“
Rekla je da ukoliko kada ova misija ne bi bila pokrenuta, bilo bi potrebno „više decenija da otkrijemo sve asteroide koristeći se istraživanjima sa Zemlje“.
„Ali ako imate infracrveni teleskop, to ide mnogo brže“, dodala je.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.