Umesto „volim te“

Baš nezgodno! Vaša devojčica (s kojom ste u vezi nekoliko nedelja, meseci, godina…) obasipa vas izjavama ljubavi. A vama zastane knedla u grlu. Ne umete da otvoreno pričate o emocijama. Ili ne želite, ili… Dobro, recimo i to: naprosto ne osećate ono što bi ona želela da čuje. Kada vas sledećeg puta prekorno upita zbog čega ne pokazujete osećanja, iskoristite neki od ovih izgovora:

Ti si sa Venere, a ja sam sa Marsa.

U svojoj sam pećini.

Imam glavobolju.

Učinilo mi se da ti je ovo mnogo više seksi.

Propustio sam pravi trenutak.

Zaslepljen sam strašću.

Ćutanje nije moja greška – to je moj moto.

Nije po pravilima.

Takvi su muškarci.

Ljubav nas tera da radimo čudne stvari.

Mora da sam zabrljao čitajući knjige iz instant psihologije.

Jednostavno: testosteron.

Nisam pročitao priručnik.

Pa nisam ja Supermen.

Dovoljno sam zgodan da mogu da prođem i bez toga.

E, baš neću.

Samo ćemo završiti u suzama, a tako se dobro provodimo danas.

Nesavršenost je neodoljiva.

To će me strašno povrediti. Ne, ti to ne možeš da razumeš.

Svoje emocije proživljavam na neverbalnom planu. Ako ih definišem rečima, promeniće se.

Sve što kažem može biti upotrebljeno protiv mene.

Kad god govorim o svojim osećanjima, dobijem nepodnošljivu migrenu.

Šta zamišljaš, ko si ti? Moj psihijatar?

Odrastao sam u porodici gde se priča o emocijama smatrala znakom slabosti.

Vi ljudi ste tako iracionalni. Mi Marsovci ne poznajemo reč koja odgovara vašoj reči „emocije“.

Za mene su osećanja samo naslovi patetičnih pesama.

Zagovaram dela, a ne reči.

Mislim da sam se dokazao onim što sam dosad uradio. Šta bi reči tu uopšte mogle dodati?

Sve to u vezi s emocijama je čisto manipulisanje. Pokušavaš da me nateraš da učinim nešto samo da tvoja osećanja ne bi bila povređena – isto kao i moja majka. E, pa zaboravi.