Jedan kućni posao unosi nam mnogo više nervoze od ostalih

Za svaki kućni posao uglavnom možemo da pronađemo kakvo-takvo opravdanje, da uvidimo njegovu svrhu i zato mu se prepustimo sa osmehom. To, međutim, ne važi za pranje sudova – tvrdi Den Karlson sa Univerziteta u Juti.

On smatra da je to radnja koja u nama ne izaziva ni trunku euforije, jer je doživljavamo kao beskorisnu, a pritom troši naše vreme i energiju. Dok peremo sudove, ne možemo da budemo entuzijastični kao kada, recimo, uređujemo terasu i baštu ili kuvamo. U tim radnjama vidimo konkretan rezultat – lepo uređen prostor za nas ili ukusno pripremljeno jelo. A pranje sudova je samo rutina bez primamljivog cilja, a uz to mora da se ponavlja svakog dana.

– Zbog toga uglavnom “kupujemo” vreme dok se konačno ne nakanimo da to uradimo – kaže Karlson. – Stalno pronalazimo nešto pametnije što možemo da uradimo ili nesvesno ostavljamo komad hrane u tanjiru i šerpama, kako bismo imali opravdanje zašto ih još nismo oprali. To je neki psihološki trik, a zapravo čista samoobmana, prenose Novosti.

Razumljivo je, naravno, da se ne radujemo kada nam posle ručka ostane hrpa sudova za pranje, baš onda kada telo (zbog unete hrane) proizvodi serotonin i mozgu šalje informaciju da je vreme za dremku.

A ukoliko smo čistunci, odustaćemo od odmora i ipak prionuti na posao, koji će nam uneti nervozu. Ali šta da se radi kad se sudovi, pre ili kasnije, moraju oprati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.