Sme li vruća hrana da se stavlja u frižider? Evo šta kažu stručnjaci

Ostavljati ostatke na kuhinjskom stolu preko noći i pojesti ih sledećeg jutra verovatno nije najbezbednija opcija. Ali da li to znači da treba odmah da stavite vruće ostatke u frižider? U teoriji zvuči dobro, ali stavljanje sveže kuvanih obroka u frižider postavlja brojna pitanja. Naime, da li to ometa sposobnost hrane da se pravilno ohladi? I da li može da zagreje druge ostatke koji su već u frižideru do tačke u kojoj više nisu bezbedni za jelo? Evo šta kažu stručnjaci za bezbednost hrane, prenosi Yahoo.

Pre nego što pređemo na najbezbedniji način za hlađenje vašeg obroka, hajde da napravimo korak unazad i porazgovaramo o tome zašto je to važno: Pravilno hlađenje ostataka je „važna komponenta bezbednosti hrane“, kaže Nikol Ričard, saradnik za istraživanje bezbednosti hrane na Univerzitetu Rod Island.

Na taj način ograničavate vreme koje vaša hrana ostaje u ‘opasnoj zoni’, odnosno temperaturnom limbu između 4 i 60 stepeni gde bujaju patogene bakterije koje mogu izazvati bolest. Kada se bavite hlađenjem hrane, glavna pretnja dolazi od dve specifične vrste, Clostridium perfringens i Bacillus cereus, kaže dr Donald Šafner, predsednik Katedre za nauku o hrani Univerziteta Rutgers.

Ove bakterije se razlikuju od ozloglašenih igrača trovanja hranom poput salmonele i E. coli, koje se ubijaju temeljnim kuvanjem. C. perfringens i B. cereus, s druge strane, mogu formirati spore stabilne na toplotu koje mogu da prežive visoke temperature, što znači da se mogu sakriti čak i u pravilno kuvanim obrocima. Ove bakterije se mogu razmnožavati ako hrana ostane u opasnoj zoni predugo i može vam se razboljeti, kaže dr Šafner. Rezultat? Teški simptomi trovanja hranom kao što su povraćanje i dijareja.

Prema dr Šafneru, neke namirnice su rizičnije od drugih. To uključuje meso i živinu (povezano sa C. perfringens) i proizvode od žitarica kao što su pirinač i testenine (povezane sa B. cereus). Dakle, ako vaši ostaci uključuju biftek, špagete ili paelju, na primer, još je važnije da ih pravilno ohladite.

Dakle, da li to znači da je ostatke najbolje ohladiti što pre? Ne nužno. Pravilno hlađenje je ključno za sprečavanje trovanja hranom, ali možete potrajati neko vreme da ohladite svoje ostatke – samo ne predugo. Hrana bi napolju trebalo da bude sasvim u redu do dva sata, kaže dr Šafner, a prenosi Večernji list.

U stvari, verovatno je najbolje ne hladiti ostatke odmah, kaže on. Kao prvo, to zapravo ne ubrzava proces na bilo koji značajan način. Vruća hrana će se na pultu ohladiti skoro jednako brzo kao i u frižideru, kaže dr Šafner, jer razlika između temperature jela i temperature prostorije nije tako velika.

Štaviše, stavljanje vruće metalne posude na staklenu policu u frižideru može prouzrokovati pucanje stakla usled toplotnog udara, što je termin za iznenadnu i izraženu promenu temperature. Takođe je moguće da hlađenje izuzetno vruće hrane potencijalno može da podigne ukupnu temperaturu frižidera – na primer, na više od 4 stepena, kaže Ričard. Ali čak i ako vruća hrana izazove da unutrašnja temperatura frižidera poraste iznad te oznake, ona verovatno neće ostati u toj opasnoj zoni dovoljno dugo da bi predstavljala problem pre nego što se temperatura vrati na prvobitnu vrednost. „To verovatno neće uticati na bezbednost onoga što je unutra“, kaže ona.

Sve dok ne ostavljate ostatke napolju duže od dva sata, način na koji ih držite u frižideru je verovatno važniji od pokušaja da ubrzate sat kako biste ih odmah pripremili. U suštini, vaš cilj je da ih skladištite tako da se brzo ohlade.

Prva stvar koju treba imati na umu: ne želite da stavite taj veliki lonac supe ili čorbe, ili to veliko parče mesa, direktno u frižider. Ako ga podelite na delove, biće sigurnije. Potražite plitke pojedinačne posude, kaže dr Šafner. Pošto je brzina kojom se hrana hladi direktno proporcionalna njenoj dubini, objašnjava on, držanje na 5 cm ili manje može pomoći vašim ostacima da se spuste na temperaturu u frižideru dovoljno brzo da izbegnete rast potencijalno patogenih bakterija koje bi mogle biti u hrani.

Držite posude nepokrivene ili polupokrivene, savetuje Ričard. Ovo će omogućiti toploj vlazi da pobegne, što je proces poznat kao ‘hlađenje isparavanjem’, kaže dr Šafner. Međutim, kada se vaša hrana ohladi, obavezno je pokrijte da biste izbegli unakrsnu kontaminaciju.

Konačno, lokacija je takođe važna. dr. Šafner kaže da ostatke stavite na gornju policu frižidera. Pošto se toplota povećava, stavljanje hrane na najvišu tačku eliminiše mogućnost zagrevanja hrane iznad nje. Preduzimanje ovih koraka, kažu stručnjaci, je glavni način da se zaštitite u kuhinji. A s obzirom na to da milioni ljudi svake godine dobiju trovanje hranom, najbolje je ne rizikovati. Da biste smanjili rizik da im se pridružite, imajte na umu ove savete kada sledeći put budete pripremali obrok – posebno veliki.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.