U trendu

Visibaba je simbol čednosti i utehe, ali verovanje kaže da ne sme da cveta u kući, evo zašto

Zima je bila blaga, pa smo več početkom januara ove godine mogli da primetimo kako se priroda budi kad joj vreme nije. Sad ih već ima uveliko gde god se okrenemo.

Visibabe su se kroz istoriju koristile za ublažavanje bolova. U staroj tradicionalnoj medicini visibabe su korišćene za lečenje glavobolje i kao lek protiv bolova. Upotrebljavali su je i za ublažavanje simptoma Alchajmerove bolesti.

Ipak, stručnjaci za biljke upozoravaju da su otrovne za ljude, pa ako se pojedu, mogu izazvati povraćanje, mučninu i proliv, pa se s tim ne bi trebalo igrati.

Inače, ova biljka simbolizuje čednost, utehu, prijateljstvo u nevolji, nadu i čistotu.

Ne bi je trebalo držati u kući jer, prema nekim verovanjima, cvetanje visibabe u kući predstavlja smrt.

U prirodi postoji oko 20 vrsta, a mnogo više nastalo je različitim ukrštanjem u nečijim vrtovima i staklenicima. Ne cjetaju sve u proleće, neke zablistaju svojom lepotom i u jesen.

Postoje ljudi opsednuti visibabama

Opsednutost skupljanjem visibabama se naziva – galantofilija. To je zavisnost od sakupljanja ovog cveća, a neke od njih nisu nimalo jeftine. Neko je 2015. godine za jednu lukovicu vrste golden fleece (zlatno runo) platio 1.390 funti (oko 1570 evra), prenosi plantlife.org.uk.

Prodao ju je britanski kolekcionar Džo Šerman na eBayu, a on se, osim sakupljanja, bavi i ukrštanjem visibaba. Lani je opet na jednoj zaradio malo bogatstvo. Prodao je lukovicu vrste Galanthus plicatus ili golden tears, (zlatne suze) za 1.850 funti (oko 2.100 evra).

Ispričao je jednom prilikom kako je počeo da sakuplja baš taj cvet.

“Prvu visibabu dobio sam kada sam imao 23 godine i studirao hortikulturu na Koledžu Writtle u Čelmsfordu. Bio je to Galanthus reginae-olgae, a biljku mi je dao Bil Bejker, koji ju je sakupio na Peloponezu. Sada u svojoj zbirci imam 1.700 različitih vrsta”,  prisetio se.

Dodao je da je jednom bio pozvan na „visibaba party“, gde su se okupili zaljubljenici u ovaj cvet i razmenjivali iskustva. Mnogi se okupljaju i u grupama na društvenim mrežama, imaju festivale, organizuju razgledanje svojih kolekcija… Kaže da se neki ljudi čude što njihove lukovice mogu biti tako skupe, ali ponekad su potrebne godine i godine ukrštanja, pokušaja i neuspeha, da se stvori nova vrsta koju kolekcionari poput njega žele da imaju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar