Dobar glas daleko se čuje

Jedno od glavnih oruđa komunikacije je svakako glas – uvek je ugodnije pričati s osobom prijatnog glasa. I glasne žice, kao i ostatak tela, stare, pa ih ne bi bilo loše na vreme negovati i paziti na njih, kako biste ih što duže sačuvali u „dobrom izdanju“.
Rezultat starenja glasnih žica jeste da glas postaje sve slabiji. A i ranije, skoro svakom se bar nekad desilo da promukne ili da mu glas zbog bolesti, umora, gradskog zagađenja, cigareta, ili kombinacije navedenog postane hrapaviji, pa da, na sopstveno iznenađenje, grakne umesto da kaže nešto. Srećom, i za glasne žice postoji odgovarajuća nega, kao i vežbe kojima se mogu održati u dobrom stanju.
Prva i osnovna stvar za očuvanje glasa jeste pravilno disanje, jer vazduh na glasnim žicama izvodi mikromasažu – ako je izvodi na najbolji mogući način, onda će i glasne žice ostati elastične. Pravilno se diše tako što se udiše na nos, jer se tako vazduh ugreje i ovlaži pre nego što dospe do glasnih žica, a izdiše na usta određenom jačinom. Potrebno je da protok vazduha bude stalan da bi glasne žice dobro vibrirale, a evo i kako odrediti kojom jačinom treba da izdišete vazduh. Na pola metra udaljenosti od usta postavite upaljenu sveću, udahnite na nos, punim plućima, pa lagano duvajte u plamen tako da ga povijete, ali ne i da ga ugasite. Vežbu ponoviti deset puta; nakon nekog vremena, pravilno disanje će postati automatsko.
Pevanje je poput gimnastike za glas – i, što se „gimnastičkog“ dela tiče, potpuno je nebitno imate li sluha. Izaberite pesme koje vam se dopadaju i kojima znate reči i svaki dan pevajte desetak minuta. Tako će u disanju učestvovati dijafragma, a izgovaranjem teksta pesme postiže se sklad između zvuka i disanja.
Suv vazduh oštećuje glasne žice, a ni previsoke ni preniske temperature im ne prijaju. Temperatura u prostorijama u kojima provodite dosta vremena ne bi trebalo da pređe 22 stepena, ako je to moguće izvesti. Ukoliko u prostoriji postoji nešto što isušuje vazduh (radijator zimi, recimo), trebalo bi na grejno telo ili u njegovu blizinu staviti posudu s vodom da bi se vazduh vlažio.
Ima ljudi koji pričaju veoma brzo i čini vam se da ispaljuju bujicu reči u rekordno kratkom vremenu, u toj meri da poželite da im kažete: „Polako, diši“. Ova želja nije bez osnova, i trebalo bi je primenjivati i na sebi – na svakih desetak reči trebalo bi prekinuti govor i uzeti vazduh, jer tako dopuštate glasnim žicama da se ne premore.
Sušenje, kao što smo rekli, ne prija glasnim žicama. Ukoliko vam se grlo suši, pomaže ako često popijete čašu vode s kašičicom meda ili posisate karamelu. A ako je sušenje intenzivnije i glas vam postaje promukao, pomaže inhalacija – u lonče s vrućom vodom stavite šaku cvetova kamilice ili crnog ili belog sleza i nekoliko minuta udišite paru.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.