Samozavaravanje

Samozavaravanje je jedan od najčešćih oblika laži i, na duže staze, jedan od najpogubnijih, jer vremenom tako gubite kontakt s realnošću, što vam slabi sposobnost da rešavate probleme. Zbog toga bi samozavaravanje trebalo izbeći kad god je to moguće.
"Ne računa se ako pojedem i ove krompiriće koje moje dete nije moglo". "Ako ovo kupim na karticu, mesečno će mi skidati toliko-i-toliko, to neću ni da osetim". "Televiziju gledam sasvim malo, koliko da se opustim posle napornog dana". To su neke od najčešćih laži – prva neretko dovede do toga da ne znate otkud vam tih deset (ili više) kilograma viška, druga do toga da ostanete bez novca za ono što vam je zaista potrebno, a uz to da ne znate ni gde vam je novac otišao i pripišete novčane probleme tome što sve poskupljuje a vaši prihodi su nedovoljni, a treća tome da ne znate kako vam je toliko brzo prošao dan, šta ste radile, kad ni pola stvari koje ste planirale niste uspele da završite. I sve te stvari vas tište, a ne znate kako da rešite probleme – jer ste sebe slagale i poverovale u sopstvenu laž.
Problem sa samozavaravanjem je to što uopšte nije lako samo prestati s tim, jer ste toliko navikle da govorite sebi da nešto nije stvarno to, da se ne računa i slično, da prestanete da budete svesne šta zapravo radite sebi. Tu može da pomogne ako redovno vodite evidenciju u onim oblastima u kojima osećate da postoji neki problem (recimo, višak kilograma, manjak novca, nedostatak vremena – svakog dana uredno beležite šta tačno pojedete i u kojoj količini, šta ste sve nabavile, bilo gotovinom, bilo karticom, šta ste tačno radile od trenutka kad ste se probudile pa do momenta kad ste otišle na spavanje; i, veoma bitna stavka, sve se računa, izbacite iz upotrebe "ma, ovo se zapravo ne važi, to je samo…"). A onda, kad vidite šta zapravo radite, unapred planirajte da u tim oblastima više ne koristite "ma, ovo se zapravo ne računa", već da budete iskrene prema sebi. Ne kažemo da je zločin ako pojedete pomfrit koji vaše dete nije moglo, ali nemojte sebe lagati da zapravo ništa niste pojele.
Pomaže i ako držite u svesti šta je to što pokušavate da postignete – vitka linija, izbegavanje minusa na računu, manje gubljenja vremena vegetiranjem ispred televizora… Zamislite, u svim mogućim detaljima, kakav će osećaj biti jednom kad postignete ono što želite (recimo, osećaćete se bolje u vitkijem telu, biće vam lakše da se krećete, nećete krišom otkopčavati poslednje dugme, moći ćete da uđete u farmerke koje obožavate, ali sada stomak jednostavno ne može da se "ugura" u njih…). To može da vam pruži motivaciju potrebnu kako biste istrajale u iskrenosti prema sebi, pošto vam ta iskrenost pomaže, dok vas samozavaravanje sabotira.
Još jedan koristan metod je pažljivo posmatranje drugih, načina na koje oni zavaravaju sebe. Naravno, ne treba svu pažnju usmeriti na lovljenje tuđih grešaka dok sopstvene ignorišete, ali ako pažljivo posmatrate šta drugi rade sebi, to bi moglo da vam pomogne i da lakše uočite šta radite vi. A možete i da se dogovorite s vama dragom osobom koja ima običaj da zavarava sebe da pomognete jedna drugoj, da jedna drugoj diskretno skrenete pažnju svaki put kad vi ili ona slažete same sebe – to je poduhvat tokom kojeg biste mogle prilično da nervirate jedna drugu, ali i nešto što bi vam obema moglo pomoći.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com