U trendu

Ako često izgovarate ove reči, patite od depresije

U zavisnosti od toga kako spavate ili kako stupate u interakciju s ljudima iz okoline, pažljivi posmatrač može da pročita da li ste u depresiji. Depresija menja kompletno ponašanje osobe. Depresiju može da oda i način govora i pismeno izražavanje. Ponekad ovaj ‘jezik depresije’ može da ima snažan efekat na druge. Dovoljno je razmotriti uticaj pesama i tekstova Silvije Plat i Kurta Kobejna koji su se zbog depresije ubili.

Naučnici su dugo pokušavali da odrede tačan odnos depresije i načina izražavanja, a tehnologija nam pomaže da se približimo punoj slici. Nova studija, objavljena u kliničkoj psihološkoj nauci, sada je otkrila vrstu reči koje mogu tačno da preciziraju da li neko pati od depresije.

Tradicionalno, lingvističke analize na ovom području sprovode istraživači koji čitaju i prave beleške. Danas, analize tekstova računarskim metodama omogućuju obradu izuzetno velikih banaka podataka za nekoliko minuta. To može pomoći u pronalaženju jezičnih karakteristika koje bi ljudima mogle da promaknu, jer se kompjuterski može izračunati i procenat učestalosti pojedinih reči i skupova reči, leksičke raznolikosti, prosečnu dužinu rečenica, gramatičke obrasce i mnoge druge parametre.

Dosad su lični eseji i dnevnički zapisi depresivnih ljudi bili korisni, kao i dela poznatih umetnika kao što su Kobejn i Plat. U izgovorenu reč uvid su pružili i isečci prirodnog govora osoba s depresijom. Zajedno, rezultati takvih istraživanja otkrivaju jasne i dosledne razlike u jeziku između onih sa i bez simptoma depresije.

Usmerenost na sebe

Jezik se može razdvojiti u dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – to jest značenje ili predmet izjava. Osobe s simptomima depresije koriste preteranu količinu reči koje prenose negativne emocije, naročito negativne prideve i priloge – poput “usamljen”, “tužan” ili “bedan”.

Još zanimljivije je korišćenje zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste znatno više ličnih zamenica za prvo lice jednine – poput “mene”, “ja” i “sebi”, a znatno manje zamenice za drugo i treće lice jednine ili množine- poput “on”, “oni” ili “ona”.

“Ovaj uzorak korišćenja zamenice sugeriše da su osobe s depresijom više usmerene na sebe, a manje povezane s drugima. Istraživači su naveli da su zamenice zapravo pouzdanije u prepoznavanju depresije od negativnih emocija.

Znamo da su zajedničke karakteristike depresije insistiranje na ličnim problemima i socijalna izolacija. Međutim, ne znamo jesu li takva ponašanja poremećaji pažnje ili stil razmišljanja. Uzrokuje li depresija usredsređenost na sebe ili pak ljudi postaju depresivni tek kad se usredsrede na sebe?

Jezični stil se odnosi na način na koji se izražavamo, ali ne i na sadržaj. Istraživači su proučavali veliku količinu tekstova na 64 različita internetska foruma za mentalno zdravlje i obuhvatili 64.000 ispitanika.

“Apsolutne reči” koje prenose apsolutne veličine ili verovatnoću, kao što su “uvek”, “ništa” ili “potpuno”, bolje su ukazivale na mentalno stanje nego li korišćenje zamenica ili iskazivanje negativnih emocija.

Od početka smo predvideli da će oni s depresijom imati češće crno-beli pogleda na svet i da će se to manifestovati u njihovom jezičnom stilu. U poređenju s 19 različitih kontrolnih foruma (npr. Mumsnet i StudentRoom), češće korišćenje apsolutnih reči je otprilike 50 posto veće u anksioznom i depresivnom stanju, a otprilike 80 posto veća kod suicidalnih članova foruma.

Nasuprot tome, paradoksalno je da su negativne emocije bile manje zastupljene u tekstovima suicidalnih, nego li u anksioznih ili depresivnih osoba.

Optimizam oporavljenih

Istraživanje je obuhvatilo i forume na koje su se javljale osobe koje su smatrale da su se oporavile od depresivne epizode i pišu pozitivne i podsticajne tekstove o oporavku. Ovde smo otkrili da su reči kojima su izražavali negativne emocije koristili na nivoima uporedivih tzv. kontrolnih foruma, dakle, koristili su takve reči u uobičajenim količinama, dok su povećali broj reči kojima su izražavali pozitivne emocije za čak 70 posto. Ipak, učestalost apsolutnih reči ostala je znatno veća od uobičajenog, ali nešto niža nego u anksioznim i depresivnim forumima.

Ključno je da oni koji su prethodno imali depresivne simptome imaju veću verovatnoću da će ih ponovno imati. Stoga, njihova veća sklonost razmišljanju u apsolutnim kategorijama, čak ako i trenutno nema simptoma depresije, može biti signal koji će igrati važnu ulogu u izazivanju nove epizode depresije. Isti efekat vidi se i po količini korišćenja zamenica, ali ne i po korišćenju reči kojima su izražavali negativne emocije.

Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da shvatimo način na koji misle osobe s simptomima depresije, ali ima i praktične implikacije. Istraživači su kombinovali automatizovanu analizu teksta s analizom tekstova “mašina  za učenje” (računalra koja mogu da uče iz iskustva bez prethodnog programiranja) da bi klasifikovali razna mentalna stanja iz uobičajenog jezika, kao što su blogovi.

Budući da je ovakvo istraživanje pokazalo bolje rezultate nego li ono koje su radili stručni terapeuti, znači samo da su kompjuteri omogućili obradu veće količine podataka i primenili sofisticiranije algoritme. Istraživanje koje je koristilo kompjutere takođe je omogućilo bolji uvid u potkategorije mentalnog zdravlja i ukazalo na probleme perfekcionizma, samopouzdanja i anksioznosti.

Naravno, moguće je da jezik koji se povezuje s depresijom ne mora uvek da ukazuje na depresiju, već samo na prolazne patnje. Ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300.000.000 ljudi upravo proživljava depresiju, a ta je brojka narasla od 2005. godine za čak 18 posto. Nova metoda mogla bi da spreči fatalne posledice i spreči samoubistva, piše QZ.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar