U trendu

Kako izlečiti patnju: Buda je imao 3 načina za lakšu borbu sa emocijama

Godinama je pokušavao da odgonetne uzrok ljudske patnje i da nađe mehanizme da je eliminiše. Sva patnja ovoga sveta leži u želji. Način na koji je propovedao izlečenje patnje nije lak, ali je i te kako smislen.

Buda je bio jako pogođen ljudskom patnjom i proveo je godine pokušavajući da je razume. Smatrao je da je uzrok svih patnji želja, a da je način da se eliminiše patnja plemenit osmostruki put. Kada je dostigao prosvetljenje, Buda je u Sarnatu propovedao Srednji put između luksuza i strogosti, Četiri plemenite istine i Osmostruki put.

Srednji put i zavisno poreklo

Prema doktrini Srednjeg puta, veća je verovatnoća da ćemo postići uvid i mudrost ako izbegnemo ekstreme samozadovoljstva i samoumrtvljenja – u njegovom slučaju, kao princ, a kasnije i kao prosjak. Prema doktrini o zavisnom poreklu, život je neprekidan proces promene, a svaki slučaj promene ima višestruke uzroke i posledice. Sve stvari uslovljene su drugim stvarima, pa su sve stvari međusobno povezane. Patnja nastaje iz žudnje za postojanošću; ali svaka postojanost je iluzija koja vremenom može dovesti samo do bola i razočaranja. Iako ništa ne postoji trajno, podjednako je pogrešno reći da ništa uopšte ne postoji. To je takođe srednji put. Da li sopstvo postoji? U jednom smislu – da, u drugom – ne – zbog čega je, kada mu je postavljeno to pitanje, Buda jednostavno ćutao.

Četiri plemenite istine

Kako su sve stvari uslovne i podložne promeni, tako je i s patnjom. Rečeno je da je, nakon prosvetljenja, Buda razumeo Četiri plemenite istine – tačnije prevedene kao „četiri istine za plemenite duhom“:

  • Patnja (dukkha) svojstvena je svakom životu.
  • Uzrok svih patnji jeste želja.
  • Postoji prirodan način da se eliminiše sva patnja.
  • Plemeniti osmostruki put je taj put.

Dukkha se u širem smislu odnosi i na prijatne stvari zbog kojih najviše patimo. Nirodha (izduvana, ugašena) ili nirvana na sanskritu ukazuje na to da je nirvana stanje odsustva želje, stanje želje ni za čim, čak ni za nirvanom. Ako je uzrok dukke želja, uzrok želje je neznanje, pa je znanje ili mudrost put napred.

S pravilnom perspektivom ne bi bilo želje, pa tako ni patnje – ni (ponovnog) rađanja, koje je plod želje i izvor svake patnje. Da li to znači da ljudi ne treba da imaju decu? Ne, utoliko što je rođenje prilika da se pobegne od rođenja. Svrha života je da nam pruži priliku da pobegnemo od nje, postizanjem mudrosti. U suprotnom, „mi“ ćemo morati da pokušamo ponovo.

Osmostruki put

Nažalost, mudrost je teško dostići jer je u suprotnosti sa svime što smo naučili i sa svime što volimo. Pritom, mudrost zaobilazi sve čega se plašimo, ne samo smrt i nestalnost. Zato je potrebno dugo praktikovati i trenirati kako bismo stekli mudrost, a još duže da bismo se suočli sa iskušenjem, krhkošću i nevoljama. Ali čak i ako nismo u mogućnosti da se posvetimo monaštvu, ipak možemo da krenemo plemenitim osmostrukim putem i da imamo:

1. Pravi pogled (pravu perspektivu na stvarnost)

2. Ispravna namera ili odluka (odricanje od svetovnog života zarad mudrosti)

3. Ispravan govor (bez laži, klevete ili praznoslovlja)

4. Ispravan postupak ili ponašanje (npr., zabrana ubijanja, krađe ili nedoličnog seksualnog ponašanja)

5. Prava sredstva za život (zarađivanje kroz profesiju koja ne nanosi štetu drugima)

6. Pravi napor (sprečavanje loših mentalnih stanja, a podsticanje zdravih, produktivnih stanja)

7. Prava svesnost (obraćanje pažnje na misli, osećanja, senzacije i spoljašnje pojave)

8 .Prava koncentracija ili meditacija (negovanje najviših stanja uma)

Osam kategorija se preklapaju i međusobno pojačavaju i na njima treba raditi istovremeno, a ne uzastopno. Osmostruki put je često predstavljen točkom darma ili darma čakrom, sa osam krakova, od kojih nijedan nije ni prvi ni poslednji. Buda je svojom prvom propovedom pokrenuo točak darme (zakona ili pravednosti).
Sa željom pod kontrolom, sve postaje mnogo bolje, i mnogo lakše. U nedostatku želje, zašto lagati ili krasti, ili biti zavidan ili pohlepan? Ili zašto biti uznemiren, ili ljut, ili depresivan?

  • Suprotnost zavisti nije samo odsustvo zavisti, već zajednička radost i divljenje.
  • Suprotnost pohlepi nije samo odsustvo pohlepe, već pristojnost i velikodušnost.
  • Suprotnost ljutnji nije samo odsustvo ljutnje, već i saosećanje.
  • Suprotnost anksioznosti nije samo odsustvo anksioznosti, već i spokoj.
  • Suprotno od depresije nije samo odsustvo depresije, već mudrost.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.