U trendu

Ko je opasniji, sociopate ili psihopate? Ovo su ključne razlike poremećaja koje svi mešaju

Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) definiše i sociopatiju i psihopatiju pod istom dijagnostičkom kategorijom—antisocijalni poremećaji ličnosti.

Ti poremećaji dele mnoge crte ponašanja, što doprinosi konfuziji.

Psychology Today kao ključne karakteristike koje su zajedničke za sociopate i psihopate ističe sledeće:

  • Nemar prema socijalnim normama i zakonima;
  • Nemar prema pravima drugih;
  • Nemogućnost osećanja kajanja i krivice;
  • Tendencija ka nasilničkom i agresivnom ponašanju.

Međutim, sociopate i psihopate takođe imaju svoje specifične karakteristike i zapravo su potpuno različiti.

Sociopate su nervozni, jako lako se iznerviraju. Nasilni su i skloni emotivnim pražnjenjima, uključujući napade besa.

Često su neobrazovani ili manje obrazovani, žive na marginama društva, nisu u stanju da zadrže stalan posao ili da se dugo zadrže na jednom mestu.

Za njih može da bude teško, ali ne i nemoguće, da postanu privrženi nekom drugom. Zbog toga, biće povezani sa verovatno samo nekoliko ljudi i po pravilu će imati probleme u odnosima.

U očima drugih, sociopata će izgledati uznemireno i nepredvidivo. Ako počini zločin, uključujuči i ubistvo, to će biti slučajno i spontano, a ne planirano.

Zbog tog naizgled nepostojanog ponašanja, lakše je prepoznati sociopatu od psihopate.

S druge strane, psihopate nisu u stanju da formiraju emocionalne veze, a druge vide kao objekte za sopstvenu zabavu.

Međutim, mada im nedostaje empatija, psihopate su često veoma šarmantni ljudi. Dobri su manipulatori i lako zadobiju poverenje drugih.

Oni zapravo uče da oponašaju osećanja, uprkos njihovoj nesposobnosti da ih zaista osećaju, i izgledaće normalno ljudima koji ništa ne sumnjaju.

Psihopate su, takođe, često vrlo obrazovani ljudi, imaju stalne i stabilne poslove, a neki su toliko dobri u manipulaciji da imaju porodice i druge dugotrajne odnose, a da njihova okolina nikada ne posumnja u njihovu pravu prirodu.

Kad čine neko krivično delo, psihopate pažljivo isplaniraju svaki detalj unapred i često imaju rezervni plan u glavi. U tome su hladni, smireni i pedantni. Kao takve, njih je teže identifikovati nego sociopate.

I sa dijagnostičke strane, etiologija ili uzrok psihopatije je različit od sociopatije. Postoji pretpostavka da je psihopatija rezultat nasleđa (genetike), dok je sociopatija rezultat sredinskih faktora.

Psihopatija je povezana sa fiziološkim nedostacima, koji su povezani sa nedovoljnim razvojem delova mozga koji su odgovorni za kontrolu impulsa i emocija.

Sociopatija, sa druge strane, je više proizvod traume u detinjstvu ili fizičkog/emocionalnog zlostavljanja.

Pošto se sociopatija pre uči nego što je urođena, sociopate su sposobni za empatiju u određenim okolnostima, i sa određenim osobama, ali ne sa nekim drugim.

Na kraju, psihopatija je ređa od sociopatije, i smatra se da je najopasnija od svih antisocijalnih poremećaja ličnosti.

Nije iznenađenje da su mnoge serijske ubice, poput Teda Bandija, Denisa Rejdera i Džona Wayne Gejsija, bili psihopate bez osećaja kajanja.

Zaista, procena je da su skoro 50 odsto serijskih ubica psihopate.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.