Naučnici upozoravaju: Globalno zagrevanje za četiri stepena može dovesti do svetskog rata

Ako čovečanstvo ne smanji emisiju ugljen-dioksida do 2035. godine, prosečne godišnje temperature će se do kraja 20. veka povećati za 4,5 do 5 stepeni Celzijusa, što bi moglo da prouzrokuje oružane sukobe i borbu za preostale resurse u celom svetu, kao i do izumiranja dela stanovništva zbog nesnosnih vrućina, smatraju naučnici.
Bar pet puta su skoro sva živa bića na Zemlji masovno izumirala. Na primer, nestanak dinosaurusa se desio kao rezultat pada asteroida, a u ostalim slučajevima razlog je bio naglo klimatsko zagrevanje izazvano gasovima staklene bašte.

„“Tako je povećanje prosečne godišnje temperature za pet stepeni, koje se desilo pre oko 252 miliona godina, koštalo života 96 odsto svih morskih živih bića i 73 odsto kopnenih kičmenjaka„“, piše stručnjak Piter Brenen u knjizi „Kraj sveta“.

Uzimajući u obzir trenutnu brzinu zagrevanja naše planete, do kraja veka Zemlja će se zagrejati za 4,5 do 5 stepeni, ukoliko u narednih 16 godina čovečanstvo ne reši problem emisije ugljen-dioksida, smatraju australijski naučnici.

Prema istraživačima, udeo obnovljivih izvora energije — vetrenjača, hidroelektrana i solarnih panela, mora da se povećava za dva procenta godišnje u svim zemljama, inače će, nakon 2035. godine, već biti kasno.

Ako bi se mere preduzele blagovremeno, prosečna temperatura bi do kraja veka porasla za samo dva stepena, što se smatra relativno bezbednim. U tom slučaju, posledice klimatskih promena neće biti tako ozbiljne i čovečanstvo će moći da se nosi sa tim.

Smrtonosna vrućina
Međutim, švedski, danski i britanski naučnici nisu nimalo optimistični. Promene izazvane bezbednim nivoom zagrevanja mogu da pokrenu procese na koje ljudi ne mogu da utiču. Pre svega, reč je o topljenju večnog leda, o emisiji metanskih hidrata sa okeanskog dna i o nestanku šuma, što će zauzvrat izazvati porast prosečnih temperatura za još 3 do 4 stepena. Kao rezultat, veliki deo koralnih grebena će biti uništen, obalska područja potopljena, a poljoprivreda će pretrpeti velike gubitke.

Osim toga, deo svetske populacije će se suočiti sa nesnosnim vrućinama i sa velikom vlažnošću vazduha. U takvim uslovima organizam nije u stanju da se efikasno hladi, što je rizično za opstanak. Stoga je velika verovatnoća da će biti nemoguće živeti na ogromnim teritorijama oko ekvatora.

Prema procenama međunarodne grupe naučnika, od 2031. do 2080. godine ljudi će mnogo češće umirati od visokih temperatura. Tako će u Brazilu stopa smrtnosti od vrućine porasti za 770 procenata, u SAD za 400 do 525 odsto, a u Evropi za 400 odsto.

Svet na pragu rata
Kada je pre 128.000 godina na teritoriji savremene Francuske prosečna godišnja temperatura naglo porasla za dva stepena, neandertalci, koji su tamo živeli, postali su kanibali. Zagrevanje je ozbiljno promenilo okolinu — umesto livada pojavile su se šume, gde je bilo mnogo teže da se lovi. Runaste mamute i severne jelene u ishrani ljudi zamenili su sitni glodari, kornjače i zmije. Stoga su neandertalci često nadoknađivali zalihe životinjskog mesa na račun slabijih rođaka.

Danas klimatsko zagrevanje neće pretvoriti ljude u kanibale, ali može izazvati žestoke vojne sukobe. Prema radu naučnika sa Univerziteta Stenford (SAD), sa porastom prosečne temperature za dva stepena rizik od oružanih sukoba širom sveta povećaće se za 13 odsto. Ukoliko se Zemlja zagreje za četiri stepena, verovatnoća ratnih akcija se povećava za 26 odsto.

Već danas od tri do 20 odsto oružanih sukoba u svetu uzrokovano je klimatskim promenama, tvrde naučnici. Čak i mala promena temperature i promene količine padavina izazvaće nasilje. Prema mišljenju međunarodne grupe naučnika, to može biti povezano sa činjenicom da vrućina može uticati na biohemiju mozga — uništavaju se neurotransmiteri koji regulišu emocije. Sa druge strane, visoke temperature doprinose proizvodnji testosterona u organizmu, što utiče na povećanu agresivnost čoveka. Zbog toga se najveći broj zločina i samoubistava dešava upravo za vreme ogromnih vrućina.

Nebo u dijamantima
Pored svega, naučnici su sigurni da je gotovo nemoguće zaustaviti porast temperatura, čak i ukoliko se ispune svi uslovi Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Međutim, taj proces se može usporiti. Ukoliko se značajno smanji emisija gasova staklene bašte, do kraja veka Zemlja će se zagrejati samo za dva stepena, što je bezopasno.

Naučnici smatraju da je najefikasniji način borbe protiv klimatskog zagrevanja odricanje od ličnog automobila i od putovanja avionom, kao i prelazak na vegetarijansku ishranu. Ali, postoje i egzotičnije opcije. Na primer, istraživači sa Univerziteta Harvard (SAD) predložili su da se u atmosferu rasprši prah dijamanata i aluminijum oksida. To će smanjiti količinu sunčeve svetlosti koja stiže do Zemljine površine, a planeta će se ohladiti. Niko ne sumnja u efikasnost te metode, međutim, to iziskuje ogromne troškove. Čak i ukoliko bi se koristili najjefitniji veštački dijamanti u vrednosti do 100 dolara za kilogram, ukupna cena bi bila basnoslovna, a da bi se sunčeva radijacija održavala na određenom nivou, bilo bi potrebno 100 hiljada tona praha godišnje.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.