Od koga deca nasleđuju inteligenciju – od mame ili tate? Iznenadićete se

Priznajte da ste se i vi ikada zapitali od koga deca nasleđuju inteligenciju. Kada dođe novi član, roditelji se pitaju koje će dete više ličiti na njih. Iako je fizička sličnost često prva stvar koju treba primetiti, mnogi roditelji se pitaju i o drugim nasleđenim karakteristikama, posebno o inteligenciji.

Naučna istraživanja dovela su do zanimljivih saznanja o ovom pitanju, koja otvaraju vrata u svet genetike i uticaja roditelja na kognitivni razvoj deteta. Prema istraživanjima, čini se da geni majki igraju ključnu ulogu u oblikovanju inteligencije kod dece.

Geni odgovorni za razvoj kognitivnih sposobnosti nalaze se na hromozomu X. Pošto žene imaju dva hromozoma X, one imaju veće šanse da prenesu ove gene na svoje potomstvo u poređenju sa muškarcima koji imaju samo jedan. Dakle, može se zaključiti da je doprinos majke detetovoj inteligenciji izraženiji u nasleđivanju genetskih karakteristika.

Mnoga istraživanja pokazuju da deca nasleđuju inteligenciju od svojih majki

Za inteligenciju se kaže da je među uslovljenim genima koji moraju doći od majke. Studije koje su koristile genetski modifikovane miševe pokazale su da su oni sa dodatnom dozom majčinog gena razvili veće glave i mozak, ali su imali mala tela.

Nasuprot tome, miševi sa dodatkom očevih gena imali su manji mozak, ali veća tela. Ovo otvara vrata razumevanju kako nasleđena genetika utiče na razvoj mozga i, zauzvrat, na kognitivne funkcije.

Šta je od majke, a šta od oca?

Istraživači su identifikovali ćelije koje sadrže samo majčine ili samo očeve gene u šest različitih delova mozga miša koji kontrolišu različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.

Ćelije sa očevim genima koncentrisane su u delovima limbičkog sistema, koji je uključen u funkcije kao što su seks, hrana i agresija. Međutim, istraživači nisu pronašli ćelije oca u moždanoj kori, gde se odvijaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su rasuđivanje, misao, jezik i planiranje.

Istraživanja jasno pokazuju da genetika nije jedina odrednica inteligencije – procenjuje se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasleđeno, ostalo je životna sredina, prenosi Citymagazine.si.

Time je naglašen značaj uticaja sredine, vaspitanja i iskustava koje dete doživljava tokom odrastanja u oblikovanju svoje inteligencije. Dakle, geni su važna komponenta, ali su samo deo šireg spektra faktora koji oblikuju kognitivne sposobnosti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.