Možete biti pametni u školi i na poslu, dobri u debatama, ali to nije inteligencija – pamet je povezana sa drugom osobinom
U svetu zamršenih odnosa i izokrenutih vrednosti, mnoge pozitivne ljudske osobine ličnosti su skrajnute na marginu. A među njima su ljubaznost, dobrota, saosećanje. Ljudi smatraju ljubaznost kvalitetom koji ljude čini dobrim prijateljima, pažljivim i nežnim itd. I nažalost, mali broj ljudi tu osobinu povezuje sa nivoom inteligencije. A sve su to pogrešne predstave!
Mnogi ljudi pogrešno smatraju da je ljubaznost znak slabosti i gluposti. Oni ne veruju da je moguće biti i dobar i pametan u isto vreme i zato se u velikoj meri varaju. U društvu postoji nekoliko pogrešnih shvatanja o ljubaznosti. Neki od njih tvrde da je ljubaznu osobu lako iskoristiti, da ne može da uzvrati manipulatorima, da se plaši da kaže „ne“, da se slaže sa svima oko sebe i da nije u stanju da kritikuje. Ali sve je to daleko od istine.
Ljubazni ljudi zapravo imaju visok nivo empatije i odlično vide kada je neko loš. Oni brzo identifikuju narcise ili manipulatore i pokušavaju da se drže dalje od toksičnog društva. Osim toga, oni imaju svoje mišljenje zasnovano na pravim informacijama i ne plaše da ga podele sa drugima, čineći to veoma pametno.
Ljubaznost je oblik inteligencije
Pomislite na najljubaznije i najnesebičnije ljude koje poznajete. Sigurni smo da ih sve odlikuju otvoreni um i spremnost da stalno uče nešto novo, a to ih čini više nego samo fleksibilnim. Inteligencija i ljubaznost idu ruku pod ruku. Što je čovek ljubazniji, to je pametniji. Postoji drevni stereotip da su visoko inteligentne osobe sebične, nesposobne da uspostave emocionalne veze sa drugim ljudima. Međutim, istraživanja su pokazala da to uopšte nije pravilo. Zapravo, čini se da postoji direktna korelacija između inteligencije i saosećanja.
„Pametna glava i ljubazno srce su uvek eksplozivna mešavina. A ako im dodate kompetentan govor ili pisanje, dobićete nešto posebno”, rekao je jednom Nelson Mandela.
Veza između inteligencije i ljubaznosti/saosećanja
Da bi proučio ovaj odnos, tim naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu koristio je podatke dobijene iz ankete 590 studenata četvrte godine. U svojoj studiji koristili su Jeffersonovu skalu empatije (JSPE) i rezultate objektivnog strukturiranog kliničkog pregleda (OSCE). Pokazalo se da zaista postoji direktna veza između procena JSPE i OEBS-a. A to je samo primer, odnosno dokaz da empatija i inteligencija nisu suprotne stvari, već su blisko povezane.
Ljubaznost je osnova za zdrav mozak
Prema neuronaučniku Ričardu Dejvidsonu, „ljubaznost je osnova za zdrav mozak“. Tako profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu tvrdi: „biti ljubazan znači da ne mislite samo na sebe, već i na druge ljude“. Inteligencija podrazumeva potrebu za stalnim sticanjem znanja i učenjem novih veština, ali ako ne možete da ih primenite u svakodnevnom životu, onda to postaje problem.
Osim toga, biti nepristojan je mnogo lakše jer ne zahteva nikakav napor. A biti zaista dobar, posebno kada ljudi to ne cene, prilično je teško.
„Možete biti veoma pametni u školi i na poslu, možete biti dobri u debatovanju, ali to nije inteligencija. Inteligencija je neraskidivo povezana sa ljubavlju i saosećanjem, i bez učešća drugih ljudi ne može se razviti“, Džidu Krišnamurti.
Grubost i arogancija su znak gluposti
Jedna kanadska studija (kao i mnoge druge) otkrila je da rasisti i ljudi sa predrasudama imaju niži koeficijent inteligencije od ljudi otvorenog uma. Razlog je verovatno taj što su rasizam i predrasude uzrokovane nesposobnošću osobe da se prilagodi promenama. To se može smatrati znakom niskog koeficijenta inteligencije. Izraz da je „inteligencija sposobnost prilagođavanja promenama“ savršeno odgovara opisu ove situacije. Uprkos tome, razumljivo je kada se osoba plaši promena. Niko nikoga ne bi krivio za zdrav stepen „straha od nepoznatog“. Problem nastaje kada ljudi odlučno odbijaju da prihvate neophodne promene. To je razlika između pametnih i glupih ljudi.
Emocionalna inteligencija (EQ)
Dakle, ljubaznost je oblik inteligencije. Ali ovde je važno razumeti potrebu za održavanjem ravnoteže. Rezultati istraživanja su pokazali da osobe sa veoma visokom inteligencijom ponekad imaju i neke negativne osobine. Na primer, skloni su ispoljavanju arogancije i narcizma. S obzirom na navedeno, da bi bila ljubazna i pametna u isto vreme, osoba mora imati dovoljan nivo emocionalne inteligencije i empatije, koja je odgovorna za EQ. Zanimljivo je da je emocionalna inteligencija rangirana kao jedna od šest najboljih veština koje možete da dodate u svoj CV potencijalnom poslodavcu. Moderni svet koji se brzo razvija prerastao je važnost ljudskih veština kao što su „sposobnost rada pod pritiskom“ i „odličan timski igrač“. Prema izveštaju o budućnosti poslova Svetskog ekonomskog foruma, poslodavci će uskoro tražiti potpuno drugačiji skup kvaliteta kod radnika. Tako se u detaljnom istraživanju 350 menadžera iz 9 oblasti u 15 najrazvijenijih zemalja sveta moglo saznati da se emocionalna inteligencija smatra jednim od najneophodnijih kvaliteta kadrova svake kompanije, piše tips.fits-health.com, a prenosi Sensa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com