Postoje dve vrste genijalaca, a jedni to postaju tek u 50-im

Iako se najviše divimo onima koji uspeh postignu mladi i obogate se već u svojim 20-im, genijalnost ponekad čeka da se pokaže tek u zrelim godinama.

Albert Ajnštajn objavio je pet revolucionarnih radovi iz fizike s 26 godina. Orson Vels je ‘Građanina Kejna’ snimio sa 25 godina, a Bil Gejts je imao 31 godinu kada je zaradio prvu milijardu. Mark Zakerberg to je ostvario osam godina mlađi.

Kad razmišljamo o geniju, skloni smo pričama o neizmerno nadarenim pojedincima koji postignu puno, a još nisu u zrelim godinama. U takvom obrascu ima i istine. Do mnogih kreativnih otkrića došli su ljudi koji su tada bili u 20-im.

Ipak, nauka pokazuje da je to samo pola priče. Postoji sasvim druga vrsta genijalnosti i ona se manifestuje tek u zrelim godinama.

Konceptualisti i eksperimentalisti

Primeri onih koji uspeju već u 20-im najviše nas inspirišu, ali ima mnogo primera genija koji svoj doprinos društvu nisu dali sve do svojih 40-ih ili 50-ih godina. Setite se Čarlsa Darvina, koji je imao 50 godina kada je objavio ‘O poreklu vrsta’, ili Marka Tvena, koji je sa 49 godina završio ‘Haklberi Fina’.

Prema iscrpnom i fascinantnom istraživanju ekonomista sa Univerziteta u Čikagu, Dejvida Galensona, genijalnost se obično pokazuje ili dok ste vrlo mladi ili mnogo kasnije, oko 50-ih godina, piše Inc.com, a prenose 24sata.

To je zato što postoje dva vrlo različita pristupa kreativnosti. One koji uspeju mladi, Galenson naziva konceptualistima. Njihov najbolji rad obično je rezultat jedne briljantne, radikalne, sveobuhvatne ideje.

Ali, postoji i nešto duži put do genija. To je put kojim je krenuo Darvin kada je decenijama detaljno posmatrao prirodu i sastavljao svoju teoriju. Ili kad je Tven deset godina prepravljao i revidirao Haka Fina. To su eksperimentalisti.

Ovi geniji ideje dobijaju ‘u hodu’, gradeći svoje ideje na pokušajima i greškama. Taj proces posmatranja i usavršavanja traje neko vreme i zato rezultate vidimo tek u pedesetim godinama.

Konceptualni inovatori poput Pabla Pikasa i Alberta Ajnštajna su uspeli dok su bili mladi. Ako spadate u tu kategoriju, vi planirate unapred, jasno predstavljate svoje ideje i strukturirano dolazite do cilja. Uz to, verovatno vam brzo na pamet padaju nove ideje.

Eksperimentalisti poput Virdžinije Vulf i Čarlsa Darvina do ideja su dolazili oslanjajući se na prošla iskustava i greške. Ako pripadate ovoj grupi, verovatno ‘prvo umočite prst, pre nego skočite u more’ i dajete sebi vremena za razvoj ideja.

Isto važi i za preduzetnike

Preduzetništvo je područje koje posebno obožava rani uspeh. Međutim, studije pokazuju da  je prosečna starost osnivača uspešnih startupa oko 44 godine. Od Ryanair-ovog Tonija Rajana do Garmin-ovog Garija Burela, to nisu ‘klinci’ koji su jednog dana dobili ideju u svojoj studentskoj sobi već veterani industrije koji su shvatili bolji način na koji će raditi stvari i onda su pokrenuli kompanije kako bi iskoristili ta saznanja.

Ukratko, oni su eksperimentalisti, a iako dobijaju manje medijske pažnje, i oni su geniji. To bi trebalo da razveseli one koji pokušavajući da shvate koji će biti njihov veliki doprinos svetu. Samo zato što niste uspeli u 20-im, ne znači da vas uspeh ne čeka nekad kasnije u životu.

Možda samo idete putem eksperimentalista kako biste pronašli sopstvenu veliku ideju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.