U trendu

Ruski naučnici testiraju „veštačku kožu“

Grupa naučnika sa Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ na čelu sa profesorom Dmitrijem Ivanovom razrađuje novi polimerni materijal, koji bi u budućnosti mogao da posluži kao „veštačka koža“.
U novom radu, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Central sajens“, stručnjaci navode da su uspeli da naprave sintetičku platformu za dizajn materijala koji reprodukuje karakteristike čitavog niza mekih živih tkiva.

Prema rečima Ivanova, niko ranije nije uspeo da napravi sintetički materijal koji bi istovremeno imao i mekoću i čvrstinu ljudske kože. Međutim, naučnici sa Moskovskog državnog univerziteta razvili su novi materijal — složen molekul sastavljen od nekoliko delova koji su u stanju da se sami skupljaju i razvlače. Taj materijal je prilično elastičan, a prilikom deformacije brzo vraća čvrstinu.

Ivanov i njegove kolege već nekoliko godina rade na materijalu koji bi po elastičnosti i čvrstini bio sličan ljudskoj koži. U tom cilju eksperimentišu s različitim polimerskim jedinjenjima. Veliki korak unapred ka rešenju tog problema napravili su zahvaljujući tzv. elastomerima.

Osobine „veštačke kože“

Reč je o posebnom tipu polimera koji se sastoji od mnoštva paralelnih niti supstance koje su međusobno tesno isprepletane, ali nisu povezane čvrstim vezama. Lako se rastežu i skupljaju, ali imaju jedan nedostatak — kada se rastežu, osetno gube na čvrstini.

Pre dve godine Ivanov i njegov tim otklonili su taj problem povezujući pojedinačne niti elastomera sa drugim polimernim molekulima.

Pošto su dobili uzorke te supstance i proučili njenu strukturu, naučnici su pristupili rešavanju sledećeg velikog zadatka — proučavanju mehaničkih osobina te verzije veštačke kože, kao i toga kakva je njena interakcija sa različitim biološkim objektima. Ti eksperimenti su potvrdili da dobijen materijal zaista ne zaostaje za kožom po čvrstini, te da se može primeniti za izradu zamene za druga biološka tkiva, uključujući mozak i kičmenu moždinu.

Naučnici su takođe dokazali da su sve varijacije ovog materijala bezbedne za živa tkiva, ne sadrže citotoksične materije i ne ometaju deobu i migraciju ćelija. To omogućava da se koriste kao komponente za proteze i druga medicinska pomagala, navode autori članka.

Podsetimo, Ivanov i njegove kolege su 2018. godine napravili sintetički analog kože kameleona koja reaguje na spoljne uticaje promenom boje i čvrstine, nakon čega su nastavili da proučavaju mehaničke osobine sintetizovanog materijala.

(Sputnjik)

Napišite komentar