Sastanci nisu terapeutske seanse

Sastanci na početku veze su vreme kada se partneri bolje upoznaju, a trebalo bi i da budu vreme kada se dobro provode zajedno. Neće smetati ako se požalite na jednu ili dve stvari, ili ako za nešto ponudite savet, ali bi trebalo uzeti u obzir da sastanci s novim partnerom/partnerkom nisu psihoterapeutske seanse.
Na šta mislimo? Na dve stvari. Jedna je kad neko na sastancima s novim partnerom/partnerkom krene da se žali na sve i svašta, i ne prestaje sa žalbama. Kolege i/ili koleginice su grozne (detaljan opis šta su sve negativno uradili), šef je kreten (uz detaljno objašnjenje), majka je gnjavator, komšije su matori daveži, ovaj je uradio ovo, onaj je uradio ono, cene su katastrofalno visoke, politička situacija užasna, ekonomska još gora, sve je to tako iritirajuće i deprimirajuće i nemoguće je ne osećati se frustrirano zbog toga… I psihoterapeutu bi prevelika količina pritužbi dosadila, s tim što je njemu u opisu radnog mesta da ih sluša, za to je plaćen; potencijalni partner ili partnerka niti su plaćeni da slušaju takve stvari niti žele da ih slušaju; ako se neko žali i žali, obično pobegnu i nađu nekog vedrijeg.
Druga varijanta sastanka koji je počeo da liči na seansu kod psihoterapeuta je kad neko počne da analizira potencijalnog partnera ili partnerku. Svakako da će, na osnovu onoga što ta osoba kaže o sebi, izvući neke zaključke, ali zaista nije dobra ideja naglas reći: "Taj stariji muškarac s kojim si izlazila ti je bio neka vrsta zamene za oca, zar ne?" ili "Tvoja prethodna veza te je verovatno učinila preosetljivim na to". Osim ako vas neko pita za savet i/ili mišljenje, nije verovatno da želi da ga/je analizirate; najčešće samo žele da ih saslušate, i da im kažete da je to u redu, razumete ih, ne krivite ih, ne smeta vam, drago vam je da su vam se poverili.
Čak ni kada ste duže u vezi, nije dobra ideja tretirati voljenu osobu kao svog psihoterapeuta (čak ni ako jeste profesionalni psihoterapeut – zapravo, naročito ne tada, njima je toga i previše na poslu, ne žele to i kod kuće), niti se prema njoj ponašati kao psihoterapeut. Normalno je da se nekad požalite, tražite savet i pomoć, ili samo želite da budete saslušani; normalno je i da ponudite svoje viđenje stvari kad vas za to pitaju, ali konstantne žalbe ili konstantno analiziranje postupaka voljene osobe ne unaprede ničiju vezu. A ako se s takvim ponašanjem krene već na samom početku, nastavka najčešće ne bude.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.