Ponavljamo iste greške jer odbijamo da prihvatimo ono što se ne može promeniti. Psihijatar otkriva tri istine koje bole – ali oslobađaju.
Zašto se ljudi stalno vraćaju istim greškama? Zašto ponavljamo obrasce koji nas povređuju, udaljavaju od ciljeva i drže u mestu? Argentinski psihijatar i pisac dr Horhe Bukaj izdvojio je tri ključne istine koje, kako kaže, ne možemo promeniti – ma koliko se trudili.
Upravo njihovo neprihvatanje vodi do frustracije, razočaranja i ponavljanja istih grešaka tokom celog života.
1. Sve je onako kako jeste
Bukaj kaže: „U ovom trenutku, sve je onako kako jeste.“ Ljudi često pate jer žele da stvari budu drugačije – da se prošlost promeni, da budućnost bude savršena, da sadašnjost izgleda kao u mašti. Ali realnost ne funkcioniše tako. Ona ne odgovara našim željama, već postoji nezavisno od njih. Prihvatanje trenutka takvog kakav jeste prvi je korak ka emocionalnoj zrelosti.
2. Dobre stvari nisu besplatne
Druga istina je jednostavna, ali bolna: „Dobre stvari nisu besplatne.“ U životu, sve što vredi ima svoju cenu. Ne nužno novčanu – nekad je to vreme, trud, strpljenje, odricanje. Mnogi greše jer veruju da im nešto pripada samo zato što to žele. Ali život je razmena. Ako nešto ima vrednost, mora se platiti – makar unutrašnjim rastom.
3. Ne možeš da radiš šta god želiš
Treća istina je najizazovnija: „Ne možeš da radiš šta god želiš.“ Sloboda nije apsolutna. Ne možemo sve, ali možemo da biramo šta nećemo. To je naša moć – da kažemo „ne“, da se zaštitimo, da ne radimo ono što nas uništava. Ljudi često greše jer veruju da je sve moguće. Ali prava snaga je u postavljanju granica.
Ponavljamo greške jer ne prihvatamo ove tri istine. Želimo da menjamo ono što ne može da se menja. Očekujemo da dobijemo bez ulaganja. Verujemo da možemo sve – i onda se razočaramo.
Bukaj nas podseća: zrelost počinje kada prihvatimo ono što ne možemo promeniti. Tek tada prestajemo da se vrtimo u krug. I počinjemo da živimo stvarno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com