Danas postoji mnogo naฤina da se identifikuju razliฤite vrste kognitivnih oลกteฤenja, ukljuฤujuฤi i demenciju. Jedan od najjednostavnijih naฤina je โsat testโ. Kako se sprovodi i na koji naฤin otkriva stanje vaลกeg uma?
Kognitivna oลกteฤenja u suลกtini najviลกe plaลกe ljude. Poteลกkoฤe u pronalaลพenju pravih reฤi, propusti u pamฤenju, oteลพana komunikacija sa drugimaโฆ ฤine da se oseฤamo nesigurno i neminovno nameฤu pitanje โ da li je sa naลกim umom sve u redu? U kom sluฤaju ovi simptomi predskazuju demenciju ili Alchajmerovu bolest? Zato je vaลพno na vreme detektovati prve simptome kako bi se na vreme reagovalo i usporio razvoj bolesti, piลกe Mondo.
Jedan od jednostavnih testova koji lekari koriste, a moลพe svako da ga uradi sam, kod kuฤe, jeste โsat testโ. Poznat je i pod nazivom โnacrtajte brojฤanikโ.
Zaลกto vreme?
Vreme i satovi su kategorije sa kojima svakodnevno smo u dodiru. Medicinski struฤnjaci kaลพu da se problemi sa prepoznavanjem vremena mogu pripisati ranim, a ipak nedovoljno poznatim znacima demencije i srodnih kognitivnih poremeฤaja. Istovremeno, gubitak vremena za brojanje moลพe biti povezan i sa gubitkom pamฤenja i gubitkom sposobnosti mozga da โฤitaโ analogni sat.
ล ta je suลกtina testa?
โOvo je specifiฤan test koji je osmiลกljen da otkrije problem u ranoj fazi. Koristi se za procenu kognitivnih promena kod ljudi. I moลพe biti manifestacija ne samo demencije, veฤ i niza drugih poremeฤaja. Takoฤe je vaลพno da se shvati da je nemoguฤe dijagnostikovati โvaskularnu demencijuโ ili varijante Alchajmerovog tipa, meลกovitu demenciju samo uz pomoฤ ovog testa. Potrebni su dodatni preglediโ, objasnio je Aleksej Melehin, psihoanalitiฤar i kliniฤki psiholog.
ล ta struฤnjaci analiziraju?
Specijalisti procenjuju sledeฤe parametre:
1. Orijentacija liฤnosti u vremenu. To jest, na primer, od subjekta se traลพi da rasporedi strelice na deset minuta do tri, a on mora da nacrta odgovarajuฤi raspored strelica.
2. Memorija โ osoba mora zapamtiti da postoje mala i velika kazaljka, ลกta znaฤe i kako treba da se nalaze na brojฤaniku.
3. Percepcija โ kako osoba percipira i rasporeฤuje brojeve.
4. Topologija ili vizuelno-prostorna orijentacija โ kako osoba moลพe da nacrta krug, u njega postaviti brojeve i strelice.
5. Prakis, odnosno pokret โ kako ispitanik povlaฤi liniju: ravnomerno ili isprekidano.
Kako se sprovodi?
Da biste proverili stanje svojih kognitivnih sposobnosti, potreban vam je veliki list A4 formata. Sat treba da nacrtate iskljuฤivo olovkom, a neophodno je da uklonite iz vidokruga sve satove, i analogne i digitalne, brojฤanike bilo koje vrste. Glavno je da se niลกta ne briลกe, niti ispravlja. Zadatak ispitanika jeste da crta krug i piลกe brojeve od 1 do 12 kako bi isti taj krug dobio izgled sata. Sledeฤe je da nacrta kazaljke koje pokazuju vreme 11:10.
Kada treba da budete zabrinuti?
Pacijenti oboleli od demencije ne samo ลกto ne umeju precizno da nacrtaju ono ลกto se od njih traลพi, veฤ obiฤno ignoriลกu levu stranu. Desna strana mozga kontroliลกe aktivnosti na levoj. To objaลกnjava zaลกto je levi deo sata nepopunjen, objaลกnjavaju struฤnjaci. Osobe koje su obolele od demencije obiฤno โpadajuโ na ovom testu jer su moลพdane ฤelije na njihovoj desnoj strani mozga ostale bez kiseonika i odumrle, objaลกnjavaju lekari.
Takoฤe, alarm je i ako im je potrebno previลกe vremena da ispune zadatak, kao i oseฤaj ljutnje ลกto im to ne polazi za rukom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com