Nikakva korist od hipermarketa

Srbiji „hipermarket revolucija” nije donela korist, ni potrošačima, ni malim poljoprivrednim proizvođačima, već je pojedincima obezbedila monopolske pozicije. Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović istakao je da otvaranjem hipermarketa i tržišta za inostrane trgovinske kompanije u Srbiji nije postignut očekivani cilj. Primarnim proizvođačima nije doneta dostupnost potrošača i tržišta, niti je zbog veće koncentracije na tržištu maloprodaje došlo do smanjenja cena u prehrani.

– Došli smo u situaciju da su cene poljoprivrednih proizvoda niže nego u regionu, a hrane na polici u radnjama više nego u okruženju. Posebno zabrinjava to što je srpskih proizvoda sve manje u radnjama – istakao je Šagovnović. Zbog ovako nepovoljnog odnosa cena i sve veće ugroženosti potrošača, Ekonomski institut je predložio Ministarstvu trgovine da zajednički uspostave savremeni sistema za praćenje cena hrane.

Foto: Beta

Foto: Beta

– Imamo veliki problem da sagledamo cene hrane od primarne proizvodnje do krajnjeg potrošača. Zato smo predložili projekat koji bi praktično bio sistem za praćenje cena životnih namirnica – kaže Šagovnović. Dominantan položaj hipermarketa na tržištu je svetski trend. Druge države, međutim, pokušavaju da se zaštite, formiraju različite komisije, Slovenija čak ima i  ombudsmana za tu oblast. Njihov posao je, objašnjava, da obezbede da odnosi u tom lancu budu što više fer.

Poslednje analize Ekonomskog instituta pokazuju da su cene od 2006. do 2012. godine znatno rasle u maloprodaji, i to praktično u svim kategorijama. Za 60 odsto uvećana je cena svinjskog mesa, za 83 odsto jabuka i pilećeg mesa, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka za čak 119 odsto, dok su za to vreme domaći poljoprivredni proizvodi dodatno izgubili na vrednosti.

Ekonomista Miroslav Zdravković međutim smatra da je još opasnije to  što su se cene hrane približile onima u Evropskoj uniji. Poslednji podaci Evrostata, zvanične statističke agencije EU, pokazuju da je nivo cena hrane u Srbiji sa 63,1 odsto u 2005. godini prošle godine povećan  na 73,7 procenata od prosečnih cena hrane u EU. Zdravković prognozira da će se za desetak godina cene hrane potpuno izjednačiti sa evropskim, a da ćemo tada, nažalost, imati nultu domaću proizvodnju. To će se dogoditi, kaže, zato što su sve politike kreirale tako da idu u prilog krupnom kapitalu.

– Ako na sve to dodamo i broj preduzetnika i njihovih zaposlenih u sektoru trgovine koji su bili prinuđeni da zatvore radnje, jasno je kolika je korist od otvaranja stranih lanaca, šoping-molova i megamarketa. Po gruboj računici, za poslednjih sedam godina oko sto hiljada njih prestalo je da radi – ističe Zdravković.

(I. Albunović, Politika)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • batamrca

    Nemamo mi nikakvu državu, mi živimo ni na nebu ni na zemlji, u izmišljenoj kvazidržavi sa još gorom „elitom“ sa razmišljanjem da će komšija biti bolji gazda u tvojoj kući.

  • Pera

    U bilo kojoj ozbiljnoj državi, ovakvi podaci o ceni hrane u poređenju sa razvijenim državama EU, ekstraprofitima koje ostvaruju posebno strani megamarketi na račun proizvođaća i kupaca, učešću cene hrane u kućnom budžetu, morao bi da dovede do preduzimanja urgentnih mera države. Smeni nesposobnih ministara koji su ili nestručni ili su im draži vlasnici krupnog kapitala, preispitivanje politike prema EU posebno u sferi proizvodnje hrane, koja će nas prema ovom izveštaju dovesti do toga da se hrana u Srbiji ne proizvodi. Pa Srbija jedino što može da ponudi za izvoz jeste hrana, drugim rečima, postaćemo još veća sirotinja, nesposobna i da se prehrani. Posle ovoga, krajnje je vreme da neko od odgovornih u ovoj državi, ako takvih ima, jasno i argumentovano kaže i dokaže šta dobijamo ulaskom u EU a šta gubimo, čime i kako zaštititi interese domaćih proizvođača, i nas građana koji nemamo rezervnu državu.

Ostavite komentar